Rusija jača armiju zbog NATO delovanja

0

RUSIJA je prinuđena da preduzme adekvatne mere jer NATO stalno povećava svoju agresivnu retoriku i sprovodi akcije uz granice Rusije. Zbog toga moramo da pojačamo odbrambenu moć Rusije – izjavio je u sredu Vladimir Putin na jednoj od poslednjih sednica sadašnjeg sastava ruskog parlamenta.

Posle izbijanja krize u Ukrajini i kasnije zbog pripajanja Krima Rusiji, NATO je doneo odluku o pojačanju prisustva svojih trupa u centralnoj i istočnoj Evropi zbog straha baltičkih zemalja od navodne ruske agresije.

Ministri odbrane zemalja članica NATO-a dogovorili su se prošle nedelje o raspoređivanju četiri bataljona od po 800 do 1.000 vojnika, koji će po principu rotacije biti stacionirani u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj.

Rusija je taj potez ocenila kao pretnju svojoj bezbednosti i u više navrata izrazila je protest protiv pojačanog prisustva NATO-a u blizini ruskih granica.

Obraćanje Dumi je bilo povodom 75. godišnjice napada Nemačke na Sovjetski Savez u Drugom svetskom ratu, 22. juna 1941. godine. Putin je podsetio da je Hitlerova Nemačka pre 75 godina mučki napala SSSR i da je kasnije sovjetski narod pobedio naciste i spasao ne samo svoju zemlju, već i mnoge druge.

Predsednik Rusije smatra da se mora stvoriti sistem kolektivne bezbednosti koji bi bio jednak za sve zemlje i Moskva je spremna da razgovara o toj temi.

– Potrebno je stvoriti vanblokovski sistem kolektivne bezbednosti i Rusija je više puta isticala da je spremna za takav dijalog – kazao je Putin i dodao da kao što pred Drugi svetski rat nije postojala volja svetske zajednice za ujedinjenjem pred nacizmom, tako ni sada nema želje da se svet zajednički bori protiv terorizma. „INVAZIJA“

SAMIT NATO-a je zakazan za 8. i 9. jul, u Varšavi, i na njemu će se raspravljati o pojačavanju prisustva snaga Alijanse u centralnoj i istočnoj Evropi. A jedan od komandanata američke vojske u Evropi Ben Hodžis izjavio je da NATO trenutno nije u stanju da odbrani baltičke zemlje u slučaju da dođe do ruske invazije.

– Istina je da bi Rusija mogla brže da okupira baltičke zemlje nego što bi NATO mogao da ih odbrani – rekao je Hodžis za novo izdanje nemačkog nedeljnika „Cajt“, u jeku vojnih vežbi NATO-a pod nazivom „Anakonda-16“, u Poljskoj.

BELORUSIJA, IZMEĐU VAŠINGTONA I MOSKVE

BEZ obzira na mirotvoračke aktivnosti Aleksandra Lukašenka i želju da poboljša saradnju sa Zapadom, Amerikanci su produžili sankcije Belorusiji, uvedene još 1997, na još godinu dana. Predsednik SAD Barak Obama je ocenio da „aktivnosti određenih članova beloruske vlade predstavljaju opasnost nacionalnoj bezbednosti i spoljnoj politici SAD“. Formulacija je ostala ista kao i prethodnih godina, mada nije jasno kakva im opasnost preti od Aleksandra Lukašenka. Očigledno da je za Vašington on i dalje „poslednji diktator u Evropi“. Nesporno je da Amerikancima smeta to što je Lukašenko najverniji vojni saveznik Rusije.

Sa druge strane, iz Moskve poručuju Lukašenku da „Belorusija mora na naftnu dijetu“ jer ne plaća redovno gas i naftu koju dobija od ruskih kompanija. Ruski ministar energetike Aleksandar Novak potvrdio je da Minsk ne može da plati dugove za naftu koju dobija. „Gasprom“ tvrdi da mu je Belorusija dužna 250 miliona dolara. Da bi Minsk dobio kredite od MMF, od Belorusije traže da smanje plate i srežu budžetske troškove. Belorusija se nada kreditu od MMF u vrednosti od tri milijarde dolara na deset godina.

MOSKVA OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

POSTAVI ODGOVOR

*