Русија после Брегзита: Корист је већа него штета!

0
74088987

Иако пад цена нафте и стање на берзама после Брегзита могу лоше да утичу на руску привреду, дугорочно се очекује добитак у виду ублажавања или укидања санкција

Председник Русије Владимир Путин остао је равнодушан после одлуке Велике Британије да напусти ЕУ, али и даље значајно профитира од тога, навела је агенција Асошијејтид прес.

Чињеница да Британију чека дуг и напоран процес разлаза са ЕУ и утицај САД на спољну политику Уније иду у прилог земљама наклоњеним Русији и њиховим напорима да ојачају односе са Москвом преко украјинске кризе, наводи агенција.

Путин може да се нада новим могућностима за повећање утицаја Русије у Европи, јер је исход референдума у Великој Британији охрабрио евроскептичне странке широм ЕУ, а растућа економска и политичка неизвесност додатно ће ојачати њихову позицију. Иако финансијски потреси које је изазвао излазак Британије из ЕУ могу повећати ризике за руску привреду преко цена нафте и стања на берзама, могућа политичка корист за Москву одложиће економску штету.

„Са руске тачке гледишта, излазак Британије из ЕУ доприноси оздрављењу Европе и олакшава Русији сарадњу са њом“, оценио је аналитичар Kарнеги центра у Москви Александар Баунов. ЕУ је следила САД у кажњавању Москве због украјинске кризе економским санкцијама, које су Русији ограничиле приступ глобалном финансијском тржишту и блокирале трансфер енергетских и војних технологија, док је Москва узвратила забраном увоза хране са Запада и тиме задала ударац многим земљама Уније.

Европски лидери донели су одлуку о продужењу санкција Москви до фебруара следеће године, што је изазвало нестрпљење појединих чланица ЕУ, Италије, Грчке, Мађарске и Словачке. Те земље суочиле су се са снажним отпором балтичких држава, Пољске и Велике Британије, које инсистирају на одржању санкција, али излазак Британије из ЕУ могао би да ослаби табор заговорника ембарга.

„Велика Британија се снажно залаже за санкције, али тај курс би могао да ослаби због актуелне ситуације у Лондону“, наводи експерт консултантске компаније Макро адвајзори (Мацро Адвисорy) Kрис Вифер.

Вашингтон и Брисел условили су ублажавање санкција пуном применом споразума о прекиду ватре у Украјини, закљученог у Минску прошле године. Тај споразум, који су иницирале Француска и Немачка, обавезује Украјину на признавање шире аутономије побуњеницима на истоку земље и њихову амнестију, чему се украјински националисти оштро противе. Kијев је оптужио Москву за непоштовање обавезе повлачења трупа са истока Украјине, што је Kремљ демантовао.

Путин је раније изјавио да Русија не би требало буде једина одговорна за примену Споразума из Минска, са чим су се сагласили поједини европски лидери, међу којима и италијански премијер Матео Ренци, који је на економском форуму у Русији прошлог месеца рекао да Украјина мора испунити свој део договора.

Према Виферовим речима, и немачка канцеларка Ангела Меркел суочиће се са притисцима своје владе и неких чланица ЕУ да санкције буду укинуте. Иако Путин није јавно показао задовољство због изласка Велике Британије из ЕУ, његова прошлонедељна посета Финској показала је да руски председник верује да му то може донети корист. На питање шта Финска може да учини како би побољшала трговину са Русијом упркос санкцијама, Путин је одговорио: „Идите у Лондон, тамо ће вам рећи шта да урадите“.

Према оцени Баунова, Брегзит је за Москву корак ка остварењу дугогодишњег сна о развоју одвојених односа са великим европским земљама.

 

 

Њузвик

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*