Ruski „Iskanderi“ održavaju balans snaga na Kavkazu

0

Predsednik Jermenije Serž Sargsjan u intervjuu za Sputnjik govorio je o novom vojnom savezu sa Rusijom i balansu snaga u regionu, situaciji u Siriji, izbeglicama i budućnosti Evroazijske ekonomske unije.

Doneta je odluka da se oformi rusko-jermenska ujedinjena grupa oružanih snaga, kao i da se promeni brojnost i funkcija grupe. Takođe, predviđeno je da Rusija snabde jermensku armiju modernim oružjem. Jermenija je uz to već članica Organizacije za kolektivnu bezbednost i saradnju. Čemu onda ova nova grupa i koji su joj ciljevi? — To je nastavak već odavno postojećih savezničkih odnosa. Grupa zajedničkih snaga bila je formirana još tokom ’90-tih godina prošlog veka. Ova grupa ima svoju komandu, snage i sredstva. Mi ćemo, naravno, pažljivo pratiti sve novine, odnosno sve ono što će biti uneto u konkretne ugovore a na bazi ukaza predsednika Ruske Federacije. Mi smo uvek imali dobre odnose, ali nismo uvek bili saveznici, imali smo dobre ekonomske odnose, ali nije bilo zajedničkog ekonomskog prostora. Imali smo zajedničku grupu oružanih snaga, ali sada ćemo raditi na ovoj grupi do onog momenta, dok ne dobijemo upravo onakvu grupu kakvu želimo. A ako koristimo reč „vojska“, onda se nekako podrazumeva da je deo te priče tajna. Ne govorim da je to neka velika tajna, ali postoje određeni detalji o kojima sada ne bih sada govorio. Može li se očekivati stvaranje nove vojne baze, osim  Gjumri? — Mislim da za to sad nema potrebe, jer postojeća vojna baza već poseduje sve neophodne elemente. Zato mislim da je to dovoljno za malu Jermeniju, kao i da je već postojećoj bazi neophodno udahnuti novu snagu.  Uzgred, o vojnoj moći. Jermenija je jedina država pored Rusije koja poseduje rakete tipa „Iskander“, prikazane na vojnoj paradi povodom Dana nezavisnosti Jermenije. Ne bojite li se da je to neki nagoveštaj trke u naoružanju? — Mislim da je to bila iznuđena mera, kako bismo na neki način izbalansirali situaciju u našem regionu. Nije tajna da Azerbejdžan tokom nekoliko poslednjih godina redovno nabavlja novo oružje. Mi nemamo toliko finansijskih mogućnosti, ali se trudimo da održavamo balans u regionu, nalazeći protivtežu. Naravno, trka u naoružanju, to nije dobra opcija i mi ne bismo igrali na tu kartu da svakodnevno ne osećamo pretnju od vojnog i fizičkog istrebljenja. Zato smo prinuđeni da preduzmemo određene korake. Osim toga, mi sa Rusijom imamo ugovor o održavanju balansa snaga u regionu. Mislim da je Rusija upravo polazeći od te pretpostavke nama izašla u susret i snabdela nas ovim odličnim sistemom. Naravno, možda bi čitavom čovečanstvu bilo bolje da nema ovakvog oružja, ali kada je čovek prinuđen, onda mora da preduzme neophodne mere.  Da li Jermenija priznaje teritorijalnu celovitost Azerbejdžana? — Mi priznajemo teritorijalnu celovitost svake države, uključujući Azerbejdžana. Međutim, samoopredeljenje naroda nikako nije u suprotnosti principu teritorijalne celovitosti jer teritorijalna celovitost se tiče odnosa između država, a samoopredeljenje — prestonice i narodi koji žive kompaktno u civilizovanom svetu. Sva pitanja se rešavaju bez upotrebe sile, tim pre na istorijskoj zemlji. Jermenija, naravno, oseća napetost u svetu i čak učestvuje u rešavanju sirijskog konflikta tako što dostavlja humanitarnu pomoć u Alep i prima izbeglice. Kako se osećaju one izbeglice koje su iz Sirije stigle u Jermeniju i šta su od države dobile?  — Danas na teritoriji Jermenije boravi oko 20.000 naše braće i sestara koji su izbegli sa sirijske teritorije. Naravno, njima je teško jer su mnogi od njih ostali bez svega. Da, mi smo imali u Siriji i veliku dijasporu i istorijske veze, tamo su naše crkve, kulturne vrednosti. U svakom slučaju mi sada radimo na tome da olakšamo život tim ljudima. Onima koji nemaju stan, pokušavamo da pomognemo u tom smislu ili da nađeno posao onima koji se do sada još nisu snašli. Ne samo mi koji živimo u Jermeniji, već Jermeni iz celog sveta pomažu nesrećnicima iz Sirije, bilo da su izbegli, bilo da se još nalaze u paklu rata. To što se tamo dešava, jednostavno je tragedija.  Kako vi ocenjujete ono što se sada dešava u Alepu? Situaciju drugačije vide u Parizu i Londonu u odnosu na ono kako Moskva ocenjuje ono što se sad tamo dešava.  — Odgovoriću jednoznačno — to što se sada tamo dešava je tragedija, država prosto gine. U Alepu je živelo četiri miliona ljudi. To je strašno, zaista strašno. Naravno, mi bismo želeli da se ovo pitanje brzo reši i da ga reši narod Sirije jer je to njegovo pravo. A to što Rusija na molbu sirijske vlade ukazuje pomoć, mi to u potpunosti odobravamo, bespogovorno. To je zakonsko pravo sirijske države da zatraži pomoć i zakonsko pravo Rusije da tu pomoć i ukaže. Mi bismo naravno želeli da se ovo pitanje što pre reši, ali nažalost, ne vidim da je to moguće.  Šta za Jermeniju znači članstvo u Evroazijskoj ekonomskoj uniji?  — Nažalost, ulazak Jermenije u Evroazijsku ekonomsku uniju se dogodio istovremeno kada se u glavnoj lokomotivi ove unije — Ruskoj Federaciji ekonomska situacija pogoršala. Mislim da će građani dražava-članica ove unije to osetiti za godinu-dve, jer to su države koje imaju malu ekonomiju, malo tržište. Uzmite samo primer Jermenije, mi smo malo tržište, svega tri miliona ljudi, a ulaskom u uniju postali smo deo tržišta koje broji 170 miliona ljudi. A ako ostvarimo ciljeve koji su položeni u osnove ove unije — a to su slobodno kretanje robe, usluga, radne snage i kapitala, onda ćemo naravno dobiti mnogo. Prošle godine, kao i ove, mi smo gotovo za 50 odsto povećali naš izvoz, najpre naravno u samu Evroazijsku ekonomsku uniju. Ovde je u pitanju to što ljudi očekuju brzi efekat: na primer,  danas smo pristupili uniji, a već sutra ćemo živeti dva-tri puta bolje. Ali mi shvatamo da to tako ne ide. Mnogo je bolje ostvariti spori, ali sigurni rast. Zato Evroazijska ekonomska unija ima svoju budućnost, makar što se nas tiče.

 

 

 

Sputnjik

POSTAVI ODGOVOR

*