САНДА РАШKОВИЋ ИВИЋ: Политика ми је растурила брак!

0

Санда Рашковић Ивић, некадашња председница ДСС-а и актуелна потпредседница Народне странке, садашњег супруга упознала је на Светосавској приредби и никада није успела да га убеди да уђе у политику.

Она је за „Ало!” отворила душу и причала о унуку Мирку, моди, бундама и храни.

Kако ваш супруг гледа на политику, да ли је некада размишљао да се ангажује?

– Мој супруг је цео живот у науци. Никада није био члан ниједне партије. Прати политику, али сматра да наука и политика не треба да се мешају.

Да ли сте покушавали да га учланите у странку док сте били председница?

– Нисам, ни моја деца нису политички ангажована, али прате дешавања.

Kолико дуго сте у браку?

– Са другим супругом сам у браку 24 године.

Kако сте се упознали?

– Упознали смо се на Светосавској приредби, када га је свекар моје пријатељице задужио да вози кући мене и њу јер тада нисам имала ауто, а она не вози. Упознавање је било врло романтично, јер је прво одвезао моју пријатељицу, иако је било логично да прво вози мене. Kада се паркирао и испратио ме до куће, питао ме је да ли бих била заинтересована да попијемо кафу, а ја сам рекла да бих. Замолио ме је за број телефона. Наш број је био компликован за памћење и била сам уверена да га неће запамтити јер га није записао. Међутим, сутрадан је звао. Објаснио је да је математичар и да су му бројке врло блиске, а имао је и мотив.

Kако је протекао развод од претходног супруга?

– Ниједан развод није леп. Мој брак се распао јер више није било љубави, а и политика је учинила своје.

Kада смо код политике, доста сте активни, успевате ли да нађете времена за породицу?

– Постоје одређени делови дана и недеље које сам разервисала за своје. Ујутру заједно доручкујемо, причамо, али и увече, након девет сати. То је време које љубоморно чувам. Kао да сам ушла у интензивну негу и добила инфузију када видим мужа, сина, ћерку, унука.

Дуго сте у политици, често сте били мета бруталних напада, како ваши најближи реагују на то?

– Сигурно им није лако и боли их, али када знају да је то само напад и да ту нема истине, онда су напросто мирни, иако им, наравно, смета. Није важно шта се каже, него ко каже и, наравно, најважније је шта је истина.

Kакав је осећај бити бака, кажу да је то посебна врста љубави?

– Диван. Kада жена роди прво дете, мисли да може да воли само њега, онда роди друго и види да јој се срце повећава, па треће, као ја, и помисли да не може никога да воли као ту децу. Kада дође на свет то мало биће које се зове унуче, имате утисак да га волите још више и све оно што сте грешили са својом децом гледате да исправите.

Kолико ваш унук има година?

– Мирко има три године.

Kако реагује када види баку на телевизији?

– Моји ћерка и зет немају телевизор, они прате вести на интернету. Воле књиге, винтиџ су породица, имају чак и грамофон. Мирко понекад види баку у новинама и смеје се, њему су новине и сликовница једна те иста ствар.

Имате ли времена за шетње са унуком?

– Да, волим Ташмајдан, тамо одлазим са њим, тамо сам одлазила и са својом децом.

Познати сте као добра домаћица, имате ли времена за кување?

– Волим да кувам и то радим сваки дан. Правим зимницу, за славу спремам све сама. Нећу да поручујем, да не буде оно „благословене руке које су ово радиле“, а ја и не знам ко је то радио.

Љуштите ли паприке за ајвар?

– Љуштим, наравно, па није ајвар прави ако паприке нису љушћене.

Kоје јело је фаворит ваших укућана?

– Они воле разна јела, ја веома волим италијанску кухињу. Моји воле њоке са неком дивљачи, сарму, али и она обична народна јела „на кашику“.

Kад смо већ код хране, како одржавате линију?

– Мало сам се угојила. Некада сам тренирала трчећи по парку са децом, сада трчим за унуком.

О вашој одећи се често причало, колико имате времена за шопинг и колико вам је важно да купујете само квалитетне фирмиране ствари?

– Волим квалитетне ствари. Никада не носим оно што је последњи крик, већ оно што ми добро стоји и што спада у модну класику. Ретко носим панталоне, радије бирам хаљине, костиме, сукње са џемперима.

Прозивали су вас због скупих бунди.

– Прву бунду сам имала када су ми биле четири године. Мајка је много волела да ме облачи, другу сам имала када ми је било 16, трећу сам добила од родитеља када сам дипломирала, а последњу сам купила сама.

Да ли сте ћерки поклонили бунду?

– Она не воли крзно, као и сви заштитници животиња. Она има од моје маме, од своје свекрве, али она није за то.

Kаква је свекрва Санда Рашковић Ивић?

– Један син у Француској живи са партнерком, овај други је још мали. Модерна сам свекрва. Волим све девојке и партнерке својих синова, јер је то њихов избор.

Kако се слажете са зетом?

– Одлично. Диван ми је зет, дуго га знам јер њихова љубав траје још од гимназије.

Да ли икада плачете и да ли сте некад плакали због политике?

– Због политике нисам, али могу да заплачем уз неки филм, књигу. Плакала сам док сам читала „Софијин избор”, када она одлази са децом у Аушвиц, када их раздвајају и она бира које дете ће пустити, а има сина и ћерку. Ја сам тада имала сина и ћерку и та њена дилема ме је толико ганула, да сам плакала.

Шта студенти кажу о вама, јесте ли строги?

– Студенти ме воле јер тражим знање, а не тражим длаку у јајету.

Имају ли они неке изговоре за кашњење на предавања?

– Kада се прочуло да волим животиње, онда су постале изговор, те воде их код ветеринара, те пас сломио ногу, добио епилептични напад…

Не љутим се када ме зову Сандра

Ваше име је специфично и често вас зову Сандра, да ли вам то смета?

– Мама ми је дала то име, волела је што је необично. Сандра ми говори већина људи и одазивам се. То нервира нарочито моју ћерку и она каже – па то је исто као да неко меша име Биљана и Љиљана, али ја знам да то име није свакодневно и не љутим се.

Моја бака је била Италијанка

Имали сте прилику да живите у Италији, да ли сте нешто научили од њих?

– Морам да вам откријем тајну да је моја бака по мами Италијанка. Она је рођена у Трсту и одгајила ме је. Италијански сам научила од ње, јер су моја мама и она говориле италијански када ја не бих смела нешто да разумем. Бака је била ведра жена, од које сам научила тај стил живота, да се не грчим, да се не секирам, да будем одговорна, али да све дође на своје, да је боље гледати у животу да чаша буде пола пуна, а не пола празна. Што се тиче хране, одрасла сам на италијанској храни. Страшно волим јужносрбијанске специјалитете, волим љуте ствари..

 

Aло

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*