Сме ли Вучић као председник Србије да изговори да опозиција никад неће доћи на власт?

0

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић изговорио је као председник Србије – у сваком случају, не нагласивши да притом наступа као лидер СНС – да опозиција никада неће доћи на власт.

Чак је додао да ће – с обзиром да ствари тако стоје – сам себи одредити наследника.

Има ли председник Србије право да у својству председника Србије изговори да опозиција никада неће доћи на власт?

Има ли право на такву јавну тврдњу, колико год био уверен да ствари управо тако стоје и да опозиција и не заслужује да икада преузме власт?

Може ли он са таквим тврдњама претендовати да буде „председник свих грађана“?

Победа опозиције би представљала пуну рестаурацију петооктобарског режима

Жељко ЦВИЈАНОВИЋ, уредник Новог стандарда

НЕ ВИДИМ велики проблем у томе што Вучић каже да опозиција никад неће доћи на власт.

Он то говори у контексту тога како он сам неће бити побеђен на изборима, него ће сам одредити свог наследника. Има потпуно право да то и мисли и каже, исто колико и било који опозиционар може јавно да каже да ће сменити Вучића. То нема везе са позицијом председника свих грађана.

Сасвим је друго питање да ли би за Србију било добро или лоше ако би Вучић остао непобеђен, односно ако би га опозиција савладала.

Иако политике које репрезентују Вучић и Дачић итекако остављају простора за критику, остаје као чињеница да је готово сва данашња опозиција – и национална и глобалистичка – на стаблу политичког развоја на нижем нивоу од власти.

Тако да у исто време можемо критиковати Вучића, пре свега за одбијање да отвори простор за формирање истинске националне политике, и не желети да власт преузме данашња опозиција, чија победа би представљала пуну рестаурацију петооктобарског режима, са свим последицама које би из тога уследиле.

Ту изјаву је дао као страначка личност, али је то морао и да нагласи

Андреја САВИЋ, први начелник БИА, професор Академије за дипломатију и безбедност

НАРАВНО да је Вучић председник свих грађана. Добио је апсолутну већину бирачког тела, па се то подразумева и зато он мора да о целој ствари размишља и на тај начин.

Овакву изјаву, очигледно, даје као страначка личност, али мислим да је требало да на то обрати пажњу.

Факти: На који начин?

Његов претходник је напустио место председника странке, па се очекује да ће садашњи председник учинити исто то. То је мало одложено, али је очигледно да ће он напустити позицију председника странке. То је најавио и треба очекивати да ће тако и урадити.

Опозиција, оваква каква је, изузетно је немоћна да учини било шта што би донело промену на политичкој сцени.

А спољни центри моћи само настоје да имају кооперативну политичку власт која ће реализовати оне задатке које су они зацртали.

То је, пре свега, питање Косова.

У овом тренутку, актуелна политичка власт ужива максималну подршку спољних центара моћи.

Гледамо политичке играрије, али се ствари убрзано крећу и имаћемо веома врућу јесен. То, пре свега, кажем имајући у виду унутрашњи дијалог, низ регионалних питања и слично.

Николић је странку препустио другом, а Вучић је од оних који не остављају партијске дизгине

Зоран СТОЈИЉКОВИЋ, професор Факултета политичких наука, БУ

ШТА год ми мислили о Томи Николићу, чињеница је да је он пренео на другог руковођење странком. То је био гест који је имао претпоставку да ће се радити, макар формално, о јединственом представнику свих грађана – како оних који су гласали за њега, тако и оних који нису.

Очигледно Вучић наставља праксу људи који не остављају партијске дизгине – сем изабраном представнику односно свом наследнику – што значи да се странка неће питати, него да ће послушати његово мишљење.

А ова врста реторике „са везаним рукама ћемо побеђивати“, „побеђиваће и онај кога ја поставим за наследника“, то је врста агресивне политичке реторике, којом се он обраћа објашњавајући своје намере медијима, јавности и својој опозицији.

Мислим да то више ради у фокусу страначке личности, некога ко је на челу странке.

Са изузетком Николића, сви наши председници су се понашали тако.

Мислим да је судбина Николића нешто што ће ретко кога вратити назад, у смислу да седајући на председничку функцију – врати страначку функцију.

Ова изјава није дошла као последица никакве кампање, него је то та врста реторике коју Вучић негује на политичкој сцени да сам себи поставља питања; да сам себи воли најбоље и најдуже да одговара; да директно комуницира са противницима и да – у том квазиспортском стилу најављује „победићу“, „нема никог ко ће то да успе сем мене“, у том уношењу квазиспортске реторике, директне реторике – постигне одзив у бирачком телу.

А мора му се признати да је стручњак за политички маркетинг и политичку комуникацију.

 

 

Факти

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*