Споразум са Русима о дигитализацији српског културног наслеђа

Потписан важан споразум између САНУ и руске националне библиотеке из Санкт Петербурга. Неколико стотина наших средњовековних рукописа биће ускоро дигитализовано

0

Наши средњовековни рукописи који се налазе у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу биће ускоро доступни домаћим читаоцима, јер ће драгоцености наше кулутре бити дигитализоване. Овај подухват омогућиће Споразум о сарадњи који су данас потписали Александар Иванович Вислиј, директор ове институције, и Владимир Костић, председник Српске академије наука и уметности.

Руска национална библиотека је једна од највећих на свету и најстарија у Русији. Основана је 1795. године као Царска јавна библиотека, по одобрењу царице Катарине Велике.

Данас она садржи више од 36 милиона наслова, од чега више од 15 милиона књига. Међу бројним драгоценостима, у њеним фондовима налази се и неколико стотина српских средњовековних рукописа, међу којима Вуканово јеванђеље, Радослављево јеванђеље, Јеванђеље Николе Стањевића, као и 166. лист велелепног Мирослављевог јеванђеља.

– Мислим да нема потребе да образлажем какав је гигант у руским и међународним оквирима ова библиотека, и шта потписивање споразума о сарадњи значи за нас у Српској академији наука и уметности – изјавио је, јуче, академик Владимир Костић. – Данас ћемо, да употребим ту фразу, направити први корак на путу који ће, надамо се, трајати дуго.

Према речима директора Руске националне библиотеке, у установи на чијем је челу налази се велики број српских рукописа.

– Наша је жеља да ти рукописи буду доступни читаоцима у Србији и целом свету. С друге стране, за нас би било интересантно да добијемо материјал од вас, јер је много руских емиграната живело у Србији и овде су радили, предавали и писали – рекао је Вислиј.

– Било би нам задовољство да имамо електронске копије издања руске емиграције у Србији. Мислим да су ово први кораци у нашој сарадњи и важно је да се на томе не стане, већ да се сарадња настави и убудуће.

Он је, након потписивања Споразума о сарадњи, пред српском публиком одржао и предвање са темом: „Српски рукописи из фонда Руске националне библиотеке“, коме су присуствовали патријарх Иринеј и министар културе и информисања Владан Вукосављевић.

– Почетком 19. века, у јужни део Европе долазило је руско свештенство и боравили су манастирима. Они су на поклон добијали рукописе, који су се касније нашли у личим колекцијама, а затим и у библиотекама – објаснио је Вислиј порекло српских рукописа у Русији. – Најстарији сегмент тих збирки је један лист Мирослављевог јеванђеља. Наиме, пракса је била да гости од домаћина добију један лист неког рукописа, па је, тако, руски архиепископ Порфирије Успенски из Хиландара донео лист ове драгоцености српске културе.

Вислиј је додао и да је потпуно разумљива жеља српског народа да ово културно благо врати у своју земљу, али да би такав подухват морао да се регулише посебним законом у Државној думи Русије.

За време боравка у Србији, Вислиj ће посетити Народну библиотеку Србије, Библиотеку Патријаршије СПЦ, Библиотеку Матице српске, Огранак САНУ у Новом Саду и Архив на старању САНУ у Сремским Карловцима.

САУЧЕШЋЕ ГРАЂАНИМА РУСИЈЕ

ПРЕДСЕДНИК САНУ академик Владимир Костић осврнуо се јуче и на скорашњи терористички напад у Санкт Петербургу и гостима из Русије, као и грађанима те земље изјавио искрено саучешће.

– Верујемо да је потписивање овог споразума показатељ да је разум јачи, да ће пристојност на крају победити, те да ће култура и наука, упркос тренутку у којем се налазимо, попут воде наћи могућност да кроз најмању пукотину пренесу ту поруку – истакао је Костић.

М. Љ. ПОПОВИЋ, Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*