Шта ако на суд стигне спор Србије и Хрватске око Дунава?

0

Иста правила, као и одлука Арбитражног суда о спору Хрватске и Словеније о Пиранском заливу, важила би и ако би спор Србије и Хрватске око Дунава дошао до суда

Спутњик подсећа да је у четвртак окончан спор дуг скоро 20 година, а којим је Словенији припало три четвртине Пиранског залива.

Званична Хрватска је и пре пресуде изнела став да је арбитражни споразум за Хрватску „мртво слово на папиру“, као и да је потребно на миран и трезвен начин тражити другу опцију решавања територијалног спора у вези са морском границом. Словенија је, са друге стране, саопштила да одлука Арбитражног суда о граничном спору мора да се поштује.

Да ли је Хрватска у обавези да поштује одлуку овог суда и да ли из епилога ове пресуде може да се повуче паралела са спором који Хрватска има са Србијом на граници на Дунаву, пита се Спутњик.

Славка Kојиц́, стручњак за међународно право, за Спутњик каже да су овакве одлуке обавезујуц́е за обе стране.

„Спор траје од 2015. године, али су још тада хрватски званичници најављивали да је тај поступак компромитујуц́и и да у суштини немају намеру да признају одлуку Суда. Међутим, такав начин, да се у току спора који је у поодмаклој фази, унапред оспорава одлука, кад се вероватно вец́ назирао и исход, не може да ослободи Хрватску обавеза да поштује одлуку Арбитражног суда“, истиче Спутњикова саговорница.

Kојиц́ева, као потврду својих речи, наводи реаговање из међународних кругова које су уследиле на одлуку Суда, превасходно из Берлина, одакле је стигла подршка у којој се наводи да је међународно арбитражно судство „вредан инструмент међународног права, и да се начело у решавању међународних спорова између држава мора поштовати, нарочито између држава–чланица Европске уније“.

„Овде се ради о управо о две државе које су чланице ЕУ. Уколико једна страна не буде поштовала ову одлуку, то може да постане извор даљих несугласица и проблема између те две државе, али са правне тачке одлука арбитраже је коначна и на ту одлуку не постоји право жалбе“ истиче она.

С обзиром да и Србија има нерешен проблем са Хрватском на граници на Дунаву, Kојиц́ева каже да се у начелу примењују иста правила у оваквим споровима.

„Уколико државе повере решавање проблема Арбитражном суду у Хагу и поступак почне, после доношења одлуке она би такође била правно обавезујуц́а, уколико не дође до формирања неке посебне арбитраже за решавање тог спора, а то може да зависи од држава којима би се обратили да буду арбитри и какав би споразум они могли да направе“, напомиње она.

За Љубљану су у овом спору била кључна питања границе у Пиранском заливу и могуц́ности директног контакта Словеније са отвореним морем.

 

Спутник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*