Šta za Srbiju znači učlanjenje Crne Gore u NATO

0

Pojačani pritisci na Srbiju i sa Istoka i sa Zapada, kako bi se okrenula Rusiji ili EU, mogla bi da bude najvažnija posledica formalnog ulaska Crne Gore u NATO.

Posle priključenja ove države najvećem vojnom savezu na svetu, koje je ovih dana praktično aminovao američki predsednik Donald Tramp a biće formalizovano u maju, Srbija i Bosna i Hercegovina (BiH) ostaju jedine dve države u regionu koje nisu članice NATO.

Zato se i postavlja pitanje šta će se u takvom okruženju biti sa Srbijom, koja ne odstupa od vojne neutralnosti, i koliko je uopšte moguće da na toj poziciji o(p)stane?

Za ovakav razvoj događaja sa Crnom Gorom, predsednik Srpske narodne partije (SNP) Nenad Popović vidi krivca u lideru DPS-a i bivšem premijeru Crne Gore Milu Đukanoviću, za koga kaže da „pokušava na silu da ugura Crnu Goru u NATO, bez referenduma“.

– To je grubo kršenje ljudskih prava i demokratije koje zahteva reakciju međunarodne zajednice. Guranjem građana u NATO protiv njihove volje, Đukanović podiže tenzije u Crnoj Gori koje mogu da ugroze mir i stabilnost u čitavom regionu – kaže Popović.

On navodi da očekuje nastavak pritisaka na Srbiju da se pridruži NATO, ali ističe i da je uveren da građani Srbije to nikada ne bi dozvolili.

– Srbija treba da ostane vojno neutralna država i da taj status potvrdi na referendumu – rekao je on za „Blic“.

Moguća promena politike prema Srbiji

Srbija će pre svega morati da shvati da Crna Gora više nije „neka tamo državica ili Novi Beograd, nego članica jedne moćne vojno-političke asocijacije“, i da bi u perspektivi to moglo da znači i promenu politike, kaže Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose.

Indirektna posledica učlanjenja je i to što je na ovaj način Crna Gora rešila probleme pritisaka koji dolaze i iz Rusije, a delom i iz Srbije – priča Janjić za „Blic“.

NATO okruženje

Kako kaže, uticaji su neminovni, tim pre što su sada sve zemlje u okruženju članice NATO, od Crne Gore, preko Hrvatske, Makedonije pa i Kosovo, dok je jedina koja nije deo te priče Srbija, koja preko Republike Srpske (RS) blokira i ulazak BiH u ovu vojnu organizaciju.

– Čini mi se da nam se polako smanjuje prostor za manevrisanje i za vojnu neutralnost. Ako želimo u Evropu, članstvo u evroatlantskim integracijama će se pokazati kao veoma važno jer ovo nije samo vojna, nego i politička organizacija. Treba imati u vidu i to da je prisustvo NATO u nekoj zemlji za investitore garant bezbednosti – priča Janjić.

Po njemu je neodrživo stanje stvari da Srbija bude „razapeta“ na nekoliko strana, od SAD, preko Nemačke, do Rusije. Upravo je to razlog, kaže, zbog čega ne treba isključiti pojačavanje pritisaka od strane Rusije da se dobije što povoljniji sastav nove vlade Srbije, gde bi ona zauzela svoju poziciju, „jer Vučić, razapet na više strana, više nije garant toga“.

– Ne bih se iznenadio i da se pojača pritisak na Srbiju od strane „malih igrača“, a jedna od primera za to je formiranje vojske Kosova i pozivanje Srba da u tome učestvuju. Bojim se da će takvih zahteva biti sve više. Ne znam ni koliko će neutralnost uopšte biti moguća, ili, ako je to opredeljenje, ona može da znači ne samo vojnu, već i ekonomsku, socijalnu i svaku drugu neutralnost – ističe on.

Ulazak Crne Gore u NATO je značajan i regionalni, ali i globalni događaj, naročito nakon promenjenog odnosa SAD u odnosu na NATO, kaže direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović.

Nije okončano proširenje NATO

Aleksandra Joksimović navodi da se američka spoljna politika polako vraća u svoje okvire, naročito nakon izjave američkog predsednika Donalda Trampa da NATO nikada nije bio važniji za bezbednost i demokratiju u svetu.

– Na ovaj način su odagnate i poslednje sumnje da Crna Gora neće ući u NATO, iako su te spekulacije postojale, mada nisu bile realne. Ova zemlja postaje punopravna članica Alijanse, ali to ne znači da je proces proširenja okončan. Rekla bih da se stav Srbije po pitanju vojne neutralnosti neće menjati, i da će NATO nastaviti da se naslanja na nas kada je u pitanju stabilnost u regionu – priča Jokismović.

Tenzije ne jenjavaju

Međutim, kaže, sa druge strane očekuje da će Rusija u narednom periodu burno reagovati na proširenje NATO, i da nije realno očekivati da će tenzije između Istoka i Zapada popustiti.

– Srbija je okružena članicama NATO, i verujem da će to doprineti stabilnosti. Odnosi dve zemlje će verovatno ići uzlaznom putanjom i ne verujem da će zbog ovoga biti ugroženi – ističe Joksimović.

Rusija negoduje

Nije nepoznanica da Rusija ne gleda blagonaklono ni na NATO, ali ni na sve veće približavanje ovog vojnog saveza njenoj teritoriji sa svih strana. Njeno negodovanje nije ništa neuobičajeno, pa ni reakcije koje je imala i tokom pregovora, ali i pre nekoliko dana kada je predsednik Tramp potpisao Protokol o pristupanju Crne Gore NATO-u.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova ocenilo je da je odluka SAD da parafira taj Protokol „velika greška“ i u suprotnosti sa suštinskim intresima naroda te zemlje, a takođe nanosi štetu stabilnosti Balkanu i Evropi u celini.

– Gledamo na ovaj korak kao na prikaz inertne politike Vašingtona, koji odražava logiku konfrotacije na evropskom kontinentu i razvoj novih linija podele. Mi konstatujemo da je uvlačenje Crne Gore u NATO usledio bez uzimanja u obzir realnog mišljenja naroda te balkanske zemlje – navodi se u saopštenju ruskog ministarstva.

 

 

 

Blic

POSTAVI ODGOVOR

*