Stan Ajnštajnovih: Ovde su se sreli Albert i Mileva

0

Albert Ajnštajn se doselio u Bern 1902. i u gradu ostao da živi do 1909. U tih sedam godina je promenio sedam stanova. U ovaj stan se uselio 1902, nedugo zatim, u januaru 1903. oženio se Milevom i rodio mu se prvi sin.

Bern, glavni grad Švajcarske, bio je početkom 20. stoleća kolevka raznih poduhvata, od tržišnih do naučnih. Teodor Tobler (1876-1941), vlasnik fabrike čokolade iz Berna, godine 1906. zatražio je patentnu zaštitu za specifičnu mlečnu čokoladu. Odobrena mu je, pa je 1909. počela serijska proizvodnja prve u svetu patentirane mlečne čokolade. „Toblerone“ je danas opštepoznata robna marka.

Tih godina je u Bernu stanovao i za državni patentni institut radio jedan mlad čovek, rodom iz jevrejske familije iz Nemačke: Albert Ajnštajn (1879-1955). Prethodno je u Cirihu završio studije fizike, gde je započeo intimnu vezu sa Milevom Marić (1875-1948). Ova Srpkinja iz Vojvodine, Albertova studentska koleginica sa Saveznog politehničkog instituta u Cirihu, bila je jedna od prvih žena koje su studirale na ovoj poznatoj visokoj školi.

Godina čuda

U Bernu su Albert i Mileva 1904. dobili svog prvog sina Hansa Alberta. Godina zatim, 1905, ušla je u istoriju nauke kao Annus mirabilis (godina čuda). Pored odbrane doktorata iz fizike na Univerzitetu u Cirihu, Ajnštajn te godine u Bernu piše i svoja četiri izuzetna naučna rada: o fotoelektričnom efektu, Braunovom kretanju, specijalnoj relativnosti i ekvivalentu materije i energije. Objavljeni u prestižnom naučnom listu „Annalen der Physik“ (Anali fizike), ova četiri članka čine temelj moderne fizike i menjaju stavove o prostoru, vremenu, masi i energiji.Sve ovo se Albertu dešavalo dok je stanovao sa Milevom u dvoiposobnom stanu u Piljarskom sokaku (Kramgasse), u istorijskom centru Berna.

4cpktkqTURBXy83NzkxNzA2YmFjYTllYTIyZDk5ZmEwOGU2ZDVlOTY4MC5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

Dolazak Mileve

U Kramgase 49 je „Ajnštajnova kuća“. Zavojitim stepeništem penjemo se na drugi sprat. U bivšem stanu Alberta i Mileve Ajnštajn nas čeka Jirg Rub, rukovodilac ovog memorijalnog objekta.

„Ajnštajn se u januaru 1903. oženio Milevom, a sledeće, 1904. godine, rodio im se prvi sin“, kaže Rub. „Te, 1902. godine Mileva je sa Albertom dobila vanbračnu kćerku Lizerl, čija je sudbina nepoznata. Spekuliše se da je Lizerl ostala kod Milevinih roditelja u Novom Sadu, da je bila duševno poremećena, da je možda umrla kao beba ili je data na usvajanje“.

Albert i Mileva su se venčali 6. januara 1903, posle čega se Mileva doselila kod Alberta. Mileva je pratila Alberta kada je bio docent na Univerzitetu u Cirihu 1909, zatim na nemačkom Univerzitetu u Pragu 1911-1912. Iz Praga se Ajnštajnovi vraćaju u Cirih, gde Ajnštajn postaje profesor na ETH školi.

DEFktkqTURBXy80ZWRjZTg1MzUzMTE1OTI2YzE5MzUxYjNkNDYzMjRjYS5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

Mileva i deca se sele 1914. s Albertom u Berlin, gde je on dobio mesto na Pruskoj akademiji nauka. Međutim, Albert je tada već bio emocionalno bespovratno udaljen od Mileve. Od 1912. se tajno dopisivao sa Elzom Levental, svojom sestrom od tetke, koja će mu postati druga žena. Posle samo nekoliko meseci u Berlinu, Mileva se s decom vratila u Cirih. Tih meseci se u Evropi rasplamsao Prvi svetski rat. Brak Alberta i Mileve je formalno razveden 1919. u Cirihu. Stan Ajnštajnovih u Kramgase je na dva nivoa, na dva sprata. U njemu nema originalnog nameštaja, priznaje Rub, ali dodaje: „Zgrada je očuvana, a i nameštaj je iz vremena kada su tu živeli Mileva i Albert. Ovde se oseća atmosfera u kojoj su stanovali i u kojoj je Ajnštajn napisao svoja glavna teoretska dela“.

Na zidu dnevne sobe gledamo fotografije Alberta, Mileve i njihove dece. Zbog visine plafona i veličine prozora, ovaj stan se svojevremeno smatrao luksuznim, iako nije imao ni kuhinju niti kupatilo. Ove prostorije su bile u dvorišnom traktu zgrade, zajedničke za više domaćinstava. „Ajnštajnovi nisu imali ni elektriku. Osvetljenje je bilo na gas“, objašnjava Rub.

Potomstvo

U jednoj maloj ostavi stana u Kramgase mnogi zastaju pred porodičnim stablom Ajnštajnovih. Mileva je umrla u Cirihu 1948, gde se do smrti brinula o mlađem sinu Eduardu. Godine 1973. je uklonjen Milevin nadgrobni spomenik sa ciriškog groblja Nordhajm, zbog neplaćanja grobne zakupnine. Pre desetak godina je utvrđeno gde je Mileva bila sahranjena, pa joj je 2009. postavljen nov nadgrobni spomenik.

yxmktkqTURBXy8zOTE1MTQxYzc0NDc5ZmNkMjUzNGY2M2RlMTM3Y2VmMS5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

Eduard (1910-1965), mlađi sin Mileve i Alberta, koji je bio duševno bolestan, nije imao decu. Poslednje decenije života proveo je u sanatorijumu u Cirihu. Stariji sin, Hans Albert (1904-1973), profesor hidraulike na Univerzitetu u Berkliju, imao je četiri sina i jednu usvojenu kćerku. Tri sina su mu umrla u detinjstvu, a usvojena kćerka (umrla 2011, stara 70 godina) nije imala dece. Tako su svih petoro praunučadi i brojna čukununučad Mileve i Alberta Ajnštajna, koji su danas živi, potomstvo jedinog njihovog unuka koji je doživeo odraslu dob, Bernarda C. Ajnštajna (1930-2008). Bernard je takođe bio fizičar, dvaput se ženio, a sa prvom ženom imao petoro dece.

Blic

POSTAVI ODGOVOR

*