Стојан Чекрк: Покемони демони, а хероин лош и никакав

0

Ја сам чоек сељак, поштујем Цркву и славим славу, палим свијећу и код нас се зна ред. Сад ова ђеца чујем по јућубу слушају тамо неке калуђере који бесједе дубоким гласовима и колаче очима па не знам о чем је ријеч. Примијетио сам овијех дана да по интернетима дијеле некаког Рафаела (будибогснама каква имена све ти калуђери данас бирају) који прича о херојину и демонима. Видим ја на телевизору некад неког паметног, младог попа, али ђеца сва трче овим неким будалама што им причају стално против нечега. Ваљда нису изишли из пубертета (ни та ђеца, ни ти калуђери), знам и ја како је кад си млад а не јебеш ништа, бого мој. Ал’ то ти је наш свијет – да комшији цркне крава, јебеш ти што ја у креденцу имам леш бивше жене.

Него да вам ја речем, мени је ђед био поп, па нисам ни ја толко пао наглаву о тијем стварима, па умијем и да речем понешто. Прочито сам ја тај Нови Завјет уздуж и попријеко и мени то што тај Рафаело и слични причају никако не иде углаву. Прича чоек у бесједи за Богојављење о води и како је вода скупа, а хероин вели лош, никакав. Дигла се маса вели попе јесил луд шта велиш то, он каже истргнуто из конекста. Ја преслушо цијелу бесједу, љеба ми овог, и курац, какав контекст, ниђе контекста, чоек забагово у главу и мислио ваљда да прича својим другарима дрогерашима. А ја нисам сад професор језика, али вала знам кад се каже да је нешто „лоше, никакво“, да се мисли да није доброга квалитета, а не да је зло. Знамо и ми сељаци ваљда нешто. Веле неки паметни људи овај Рафаело није превазишо почетничко лудило у вјери. Веле кад си поган чоек па уђеш у вјеру, полудиш мало па мислиш сад идеш да спасиш свијет, па ти све знадеш и саћеш свима да објасниш, и веле ето има некијех који никад не изиђу из тог лудила. Има веле онај неки Јоил што стално прича о чиповима и демонима и против пушења, кад су га сликали за беометријску личну, каже зауставио их, вели истиче благодат ижњега. А не истиче кад се сатима и сатима снима за јућуб. Љебтејебо. А онда забранио породици да срце умрлог чоека да мајци троје ђеце за трасплатацију, пу поган једна матора.

Мислим да је проблем с тим калуђерима што они нису образовани. А нарочито нису образовани за све те теме о којима би да причају. Богтемазо, па замисли дође мени сељаку неки чоек и пита ме за утицај Сунца на пречник прстенова око Сатурна у току године. Па шта да му велим него да га пошаљем даље? Али не, ђе калуђер да пошаље чоека даље? Дођу људи питају за проблеме у брачној постељи, васпитању ђеце, проблеме са здрављем… ђе неког да пошаљу љекару? Па прво свијет неће, јер онда ће испасти да су болесни и не умију да васпитају ђецу сами, а друго шта је калуђер без обожаватељки, треба ваљда некад нешто и да се нагузи, жив чоек што да не?

Тако да они сију тај свој луди страх около и све нешто причају „против“ нечега, а ја вала кад отворим тај Нови Завјет, па тај Исус само иде около и говори РАДУЈТЕ СЕ и МИР ВАМ. А код овијех само мрак. Љебтејебо, твој посо је да људе учиш да воле Христа, да воле једни друге, да се причешћују ваљда, не да их плашиш. Тако и ове владике умјесто да се баве овим будалама у Цркви, они иду стално и причају о људима који нити су у Цркви, нити их она занима. Педери ово, педери оно. Ја сам чоек сељак, нисам психолог, али веле кад си опшеднут нечим што нема везе стобом, онда то има неке везе само нећеш да признаш. Не знам, ето само преносим шта веле они који знаду. И зашто тај луди калуђер уопште бесједи о видео игрицама? Kакве то везе има шњим? Ето и ти си се дрогиро па си постао калуђер на крају, па шта? Де болан сједи ти прво научи добро српски да не буде опет „истргли ме из контекста“. И Свети Саво је осамнест година прво био на Светој Гори, па онда крено да учи друге. И плус сви они стално заборављају: има људи који нису хришћани. И имају право да буду то. Богтемазо. Овамо им сметају људи ван Цркве што се јебу и воле, а они овамо у тајности шта све раде и праве се луди, ником ништа. Поган једна, пу.

Даклем, то што они раде није хришћанство, а тек није монаштво. У моје вријеме се знало кад се оде у намастир, нема више ходања по свијету и бављења којечим. Има да ћутиш и молиш се Богу. Па зато и јесте тешко бити монах. А данашњи калуђери ем гањају скупе одежде, скупа кола, најновије оне телефоне и којекаква чудеса. Попови по градовима све мршавији, калуђери све дебљи и маснији. Да их бар неко научи да перу косу и браду, па ајд. Народ гања монашку побожност и не јебе парохијске попове два посто. А ови су томе мало и сами криви, али само мало, јер и над попом има владика, ако разумијете. Мени је ђед причо да је монаштво настало да се људи одвоје од свијета, да се моле Богу на миру, а онда некако преузеше комплет власт у Цркви насебе и сад им сви робују. Kажу српска Црква има око 400 калуђера. Од тога их је неких 40 владика. И они одређују све, сваку ситницу, од цијене свијеће овђе код мене у селу у цркви, до плате баба сере у Патријаршији. Они су апсолутни владари и нико им не мере ништа, а ниш не мереш без њиховог амина.

У црквама нема заједница, разбијено скроз, људи иду викендом по намастирима, слушају гуруе дубоких гласова и углавном их нико не учи причешћу. Осим о великијем празницима можда. „Kад заслуже“. И ваљда је логично да за свјетовне ствари питаш свог попа, ожењеног чоека, он ваљда зна боље него калуђер… мада људи питају попове свашта што ови нити треба да знају, нити могу да знају. Буде ми их некад баш жао кад чујем шта их све питају. Kо да поза у кревету има везе с твојом вјером. Љебтејебо.

И тако владике немају однос с народом (осим онијех односа с понеким, ако контате), народ нема однос с поповима, владике немају однос с поповима, калуђери шпартају земљом и интернетима и подбуњују народ и окупљају их око себе ко Јужни Вјетар што је окупљо народ. А Христос никог није вуко за рукав и тјеро да буде као он. Апостол Павле је мало зајебо ствар кад је написо да би било добро да се сви они не жене, као он, па данас народ не може да свари да мош бит побожан, а да ниси као калуђер. И мислим, богвасмазо, ако хоћете да будете калуђери, па пакујте прње и идите у намастир, шта оћете гузицом на двије столице?! О тјелесности као да су учили од католичког средњег вијека и оног Платона, а Христос васкрсо у тијелу (па Томо му гуро прсте у рану!). То све нико ко да није чито Јеванђеље.

Црква одавно умјесто да рјешава праве проблеме, поготово у свом дворишту, измишља проблеме и даје „рјешења“. Kо је тај Рафаело да прича о игрицама као демонима, да ђеци неда да гледају Супермена и плаши их да их то неће одвести у рај? Ђе су родитељи? Што ћуте? Овце једне. Али добро, и Рафаелов шеф, онај Антилопије, тако свашта прича около без размишљања рекло би се.

Али ту код њих нема слободе, нема мира, нема радости. Само мрак исијава ижњих, а то није хришћанство, незвао се ја Стојан.

Видовдан

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*