Стоун: Страшно је колико је свет за последњих шест година постао опаснији

0

Пише: Оливер СТОУН, амерички филмски режисер

КРИЗЕ којих се до недавно нико није бојао сада су се дефинитивно измакле контроли.

Страшно је мислити колико је свет током последњих шест година постао опаснији. А и о ономе што нас тек чека.

Крајем 2012-те јесте свењ изгледало прилично нестабилним, али не и безнадежним. Тада се Барак Обама, присталица идеје америчког империјализма који је све разочарао, спремао да се бори за други председнички мандат. САД тада биле одустале од мучења приликом саслушавања, повукле војску из Ирака, закључиле атомски споразум са Ираном, помиловале Челси Менинг, нормализовале односе са Кубом и мсањиле војно присуство у Авганистану…

Међутим, Обамин тајни програм „Тимбер Сикамор“ обезбедио је подршку устанку у Сирији… А током задње године Обамине власти – САД  су бациле 26 172 тона бомби на 7 претежно  муслиманских земаља, командоси САД  су деловали у 138 земаља. Обама је одобрио безмало 10 пута више удара беспилотних летелица него Џорџ Буш-Млађи…

Он је Буша бацио у засенак и новим стандардима тајности и прогона узбуњивача. Али, чак ни тада ситуација није била застрашујуће безнадежна као што је данас.

Прве године Трамповог председниковања донеле су појачане ударе америчких дронова, бомбардовања, војне расходе без преседана, фанатизам, лажљивост, поткупљивост и корумпираност нове администрације. Зато сада многи почињу да жале за периодом Обамине владавине.

У Трамповом Прегледу нуклеарног потенцијала (NPR) то оружје се може користити и због сајбернапада или атаковања инфраструктуре САД и њихових савезника. У том документу се наглашава да ће у наредних 30 година модернизацја нуклеарног арсенала у цени бити удвостручена. Та цена је сада фактички 1,7 трилиона долара, а то није плафон.

Да све буде још горе, и осталих 8 нуклеарних држава модернизују своје арсенале, али су то скромнији захвати. Русија је прошле године чак смањила укупне издатке за одбрану.

У новој Стратегији националне одсране САД управо су Русија и Кина – а не међународни тероризам – означене као главна претња безбедности Америке.

То фактички ставља тачку на краткотрајне фантазије о монополарном свету који је теоретичар неоконзервативаца Чарлс Краутхамер свечано прогласио 1990-те.

Делујући као хегемон, Сједињене Државе су  након 1990-те користиле слабост Русије и прекршиле обећањер да  да неће бити ширења НАТО. Укључиле су у алијансу још 13 држава, а последња је ушла Црна Гора 2017-те.

Путин је ставио тачку на на планове Буша да у НАТО укључи и Грузију и Украјину. После украјинског државног преврата, који је и он подржао, Крим се вратио у састав Русије.

Путин је тиме показао да њеогово стрпљење поводом ширења НАТО није бескрајно. А 1. марта 2018-те је упутио изазов САД.

Признао је да је Русија поссле распада СССР била у дефанзиви, да је изгубила знатан део територије, становништва и БДП, као и индустријског и војног потенцијала. Још је зависила од ММФ и Светске банке.

Сједињене Државе су 2002-ге иступиле из  Споразума о противракетној одбрани и почеле да праве свој штит који је Русију учинио рањивом у случају напада САД. Зато је магазин Foreign Affairs 2006-те објавио да ни Русија ни Кина у слуачју да САД прве изведу науклеарни напад не би биле у стању да узврате.

Путин је пре годину дана објавио да су ти напори САД доживели крах. Открио је да Русија има пет нуклеарних оружја која су у стању да пробију сваку америчку противракетну одбрану.

Независни руски војни аналитичар Александар Гољц посведочио је да је то шокирало све експерте за оружје са којима он контактира.

Кризе у Украјини и в Сирији, ширење НАТО у Источној Европи и Прибалтику могу прерасти у реалне оружане конфликте.

Либерални медији и многе демократе осудили су Трампа. Упркос томе напетост после Обаминог одласка само су појачавали  бомбардовања Сирије, продаја смртоносног оружја Украјини, притисак на Ангелу Меркел да заустави градњу гасовода Северни ток-2, протеривање руских дипломата и покушаји да се свргне Путинов савезник у Венецуели Мадуро…

Управо ови конфликти, заједно са лицемерним и претераним негодовањем поводом руског мешања у председничке изборе у САД 2016-те, довели су односе две земљње до тога да не могу бити гори. А САД  и Русија држе преко 90 одсто нуклеарног оружја у свету.

Трамп не крије да нема намеру да продужи важење споразума СТАРТ-3, а тај споразум о смањивању стратешких офанзивних арсенала важи само до фебруара 20121-ве.

То са собом носи ризик да свет поново уђе у нуклеарну трку у наоружању попут оне из 80-их, када су САД  и СССР и њихови савезници звецкали нуклеарним оружјем чија је укупна разорна моћ била равна моћи 1,5 милион бомби бачених на Хирошиму.

Односи између САД  и Кине такође су се погоршали. Кина је незадовољна америчком политикиом обуздавања и најављује жестоке одговоре у Источном и Јужном Кинеском мору.

Свет се муњевито и незаустаљиво креће ка катастрофи планетарних размера, а све се још додатно погоршава климатским променама.

Франклин Рузвелт је 1942-ге представио виђење света у којем САД, Русија, Кина и Велика Британија сарађивати и обезбеђивати мир и процват на планети.

Вице-председник Хенри Волес био је такође убеђен у потребу формирања мирног и праведнијег неатомског света.

Такви лидери, који стављају интересе оланете изнад интереса војне и финансијске елите, данас су потребнији него икада.

На жалост, таквих елита више нема.

Факти

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*