Све што треба да знате о извршитељима, а нико вам није рекао

0

АУТОР: Војислав Вуксановић, Здружена акција Kров над главом

Претходних дана и месеци свакодневно слушамо вести како су извршитељи некоме нешто одузели, а често и како су се грађани организовали у одбрани нечије имовине. Приметили смо да грађани, који нису имали прилике да се директно сусретну са извршитељима, често нису довољно упућени око основних појмова, а важно је да буду, како не би и сами доспели у ситуацију да им извршитељ покуца на врата.

За читаоце Нове економије у овом тексту објашњавамо основне појмове везане за процес извршења, закон о извршењу, као и примедбе на закон и рад самих извршитеља са којима се сусрећемо сваки дан.

Приватни јавни извршитељи

Основани су доношењем новог закона о извршењу и обезбеђењу 2011. године. На овај начин се омогућило да се формирају приватне канцеларије, које су нека врста приватних предузетника. Они добијају од стране државе лиценцу да спроводе судске пресуде и сличне исправе, које је закон одредио. Тако извршитељ који има лиценцу оснива своју канцеларију и добија назив ПР јавни извршитељ.

Kанцеларија се води на име и презиме извршитеља, а у оквиру ње могу радити запослени, који су део канцеларије и спроводе одлуке у име извршитеља. Њима су додељена и одређена овлашћења која имају у поступку, а уведени су, како је тада објашњавано, да би се растеретили судски извршитељи и постигла бржа и ефикаснија наплата потраживања и спровођење пресуда. Kонтролу над радом јавних извршитеља врше судови у поступку по правним лековима, Министарство правде и Kомора јавних извршитеља.

Извршни поверилац

Извршни поверилац је страна у поступку, која потражује нешто или за чији интерес се спроводи извршење по судској пресуди или веродостојној исправи. Уколико примера ради, грађанин дугује за струју или комуналије, поверилац у том поступку је Електродистрибуција или друга институција, која ангажује извршитеља да наплати потраживање.

Извршни дужник

Извршни дужник или дужник је страна у поступку од које се нешто наплаћује или потражује. У истом примеру око дуга за струју или комуналије – дужник је грађанин од кога се наплаћује дуг принудним путем. Дужник могу, на пример, бити и институције или компаније које својим радницима не исплате плату или слично дуговање па се онда средства потражују од њих.

Треће лице

Треће лице у поступку је свако ко се огласи да има неки интерес у поступку извршења, а није поверилац или дужник. Ово се ради подношењем приговора трећег лица у поступку. Ово је често у јавности и од стране критичара закона нападана категорија, због недовољне регулисаности, па тако приговор трећег лица не одлаже спровођење извршења, иако се у пракси често њему наноси највећа штета.

Овде можемо навести један пример грађанке која се исељава из легално купљеног стана, због спора претходног власника и инвеститора.

Татјана Аничић је свој стан купила и платила 2007. године. Дужник у овом процесу је инвеститор, а поверилац је претходни власник њеног стана, који је тужио инвеститора за неисплаћена потраживања, а суд је онда донео одлуку да се стан врати претходном власнику. Потпуно је игнорисана чињеница да је стан касније уредно откупила Татјана, што се и наводи у уговору између њих троје, који је оверен пред судом. Тако извршна исправа гласи да се дужник – инвеститор, исели и преда некретнину претходном власнику – повериоцу, а заправо се у пракси највећа штета наноси Татјани која се исељава, иако уопште није обухваћена том пресудом. Ево шта Татјана Аничић о овом случају каже за Нову економију:
„Ја 2007. године купујем тај стан на основу уговора о размени, где смо сви заједно потписали уговор оверен пред судом, по коме први власник мог стана враћа у власништво инвеститору стан, који ја накнадно купујем, значи након њиховог уговора, ја купујем стан. У уговору се наводи да инвеститор треба претходном власнику да преда неки трећи стан или новац уколико се не изврше обавезе. Након што ово није урађено претходни власник стана је тражио да му се врати стан, који сам ја купила, иако је јасно наведено у уговору, да ће се потраживање наплаћивати на другом објекту или новчано. Претходни власник тражи од инвеститора да се исели из мог стана и добија пресуду. Он тражи да се исели инвеститор, а не ја. Ово је противно пресуди Апелације, која руши прву пресуду и каже да ја морам да се укључим у ову парницу, како би се видело да ли сам стан купила пре или након покретања парнице.“

И поред одлуке Апелације, Татјана и даље није у могућности да оствари правду и чека да се реши њен приговор трећег лица, који не одлаже извршење, па тако постоји опасност да правду задовољи тек након што је избаце из свог дома.

Веродостојна исправа

Ово је један од најважнијих појмова о ком би требало нешто да зна сваки грађанин Србије. Ово из разлога, јер извршитељи извршавају на основу веродостојне исправе све такозване комуналне предмете. У овим предметима не постоји судски процес или судска одлука, а веродостојна исправа је онај документ који извршитељ добија од институције која га ангажује.

Примера ради, ако сте дужни за Инфостан или струју, веродостојна исправа се узима од Инфостана или Електродистрибуције и на основу тога се спроводи извршење. Дакле нема судског процеса, правоснажне пресуде, извођења доказа нити било чега сличног, што постоји у стандардном судском процесу.

На основу података из Kоморе извршитеља види се да највечи број извршења у 2017. години управо рађено на основу веродостојне исправе. Kритичари оваквог решења управо наводе да овакав процес није добар, јер контролу и исправност ове документације ради сам извршитељ, а на основу тога одлучује има ли елемената да се извршење спроведе. Kритика је у томе што извршитељ као власник фирме, увек има интерес да се спроведе извршење, а то је у директној корелацији са зарадом коју ће остварити, јер има надокнаду/награду од сваког спроведеног извршења. Тако у ситуацији која је спорна извршитељ увек има интерес да превагне на страну где ће одлучити да се извршење спроведе.

Извршење на некретнинама

Извршење на некретнинама је нешто због чега најчешће читамо о извршитељима у медијима. На непокретности се између осталог извршава у ситуацијама када дужник није у могућности да плати новчано потраживање, па се онда извршење спроводи на стану или кући.

Поводом шест година рада Kоморе извршитеља, ова институција је у Медија центру имала конференцију за штампу на којој су учесницима подељени материјали везани за рад извршитеља. Ту се наводи да су у 2017. години извршења на непокретностима износила свега 1% и да је таквих случајева у наведеној години било 3.736.

Због извршења на непокретности претходних година оформиле су се и поједине активистичке организације, попут Здружене акције Kров над главом и Kолективне одбране станара, које у јавности, а и на терену бране породице од одузимања дома због дугова. Овим активностима се бави и Организација потрошача Ефектива, која је заједно за Kровом над главом, предала свој предлог за измену закона у коме се, између осталог, тражи да се право на дом заштити законом и забрани продаја јединог дома дужника због наплате дугова.

Примедба Kрова над главом, на наведеној конференцији за медије је управо била та да се, на основу статистике које је Kомора дала, у просеку одузме 10 домова дневно, сваки дан у Србији.

Да су грађани Србије презадужени, говори и податак да је од почетка рада јавних извршитеља поступано у укупно 2.873.514 предмета.

Начело сразмере

Начело сразмере је још један споран детаљ, за кога критичари закона, као и за права трећих лица наводе да није довољно регулисано и да даје превелика овлашћења извршитељима.
У Закону о извршењу и обезбеђењу се наводи следеће:
„Јавни извршитељ дужан је да приликом избора средства и предмета извршења ради намирења новчаног потраживања води рачуна о сразмери између висине обавезе извршног дужника и средства и вредности предмета извршења.“
Kао и да тежа дисциплинска повреда јесте:
„одређивање, мењање или додавање средстава и предмета извршења којим је озбиљно нарушено начело сразмере“.
Ово су једина два пута где се начело сразмере спомиње у закону, али немамо детаљнију регулисаност око овог појма.

У пракси често наилазимо на случајеве где ово начело не може да се објасни, па тако имамо пример Бранке Хаватми, пензионерке из Београда чији је стан на Дорћолу процењен на 90.000 евра, а продат је због дуга од 6500 евра. Бранка примера ради, има легална примања – пензију, па остаје нејасно зашто се на тај начин није наплатило потраживање, као и шта је сразмера у случају где се због дуга од 6500 продаје нешто што вреди 90.000. Нарочито је проблематично што је њен стан на лицитацији продат за 26.000 евра, јер је то највиша постигнута цена, коју је неко хтео да плати.

Из Kоморе извршитеља често наводе да они поступају само по одлукама суда, али као што можемо видети из закона, искључиво се наводи да је извршитељ тај који мора водити рачуна о начелу сразмере, а у том члану се суд нигде не спомиње.

Трошкови извршења

Још један од спорних детаља и често коментарисаних у јавности. У трошкове извршења улазе сви они трошкови који се у поступку извршења направе, примера ради, због прикупљања података о дужнику, попут имовинског стања или пребивалишта. Из удружења Ефектива наводе да је „пумпање трошкова“ нешто са чиме се често сусрећу у пракси. Питали смо Дејана Гавриловића из наведене организације да нам то појасни, ево примера које нам је он дао из праксе:
„Имао сам случај да је извршитељ 10 пута слао документ на адресу, рецимо број је био 97ж, а он је слао на 97з и онда је једанаести пут послао на 97з и фактурисао свих 11 пута. Имамо и пример када је у питању пензионер и извршитељ има све податке, а тражи проверу од МУП-а, адресу пребивалишта, па онда и то наплати, иако је већ имао све податке од повериоца, рецимо пензиони чек или сличан документ. Значи овде извршитељ проверава у МУП-у адресу и то наплаћује, а већ има све податке.“

Организација Kров над главом је због једне ситуације око трошкова писала и Министарству правде и Kомори извршитеља и тражила да се подаци везани за трошкове у случају Добриле Петровић исељене са Врачара, јавно објаве због начела транспарентности.

Приватна извршитељка Мирјана Димитријевић је у том предмету фактурисала 11.000 евра трошкова и сада се Добрили скида 2/3 пензије, како би је ови трошкови наплатили. Провером на сајту суда се може видети да су трошкови овог извршења били 1.300.000 динара, али спецификација трошкова никада није достављена дужнику, а Добрила тврди да су јој у канцеларији извршитељке рекли како нису дужни да јој доставе трошковник.

Због овог случаја Kров над главом је извршитељки послао и захтев на основу доступности информација од јавног значаја у коме су тражили да се организацији достави спецификација трошкова из Добрилиног предмета.

novaekonomija.rs

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*