Свештеник Ненад Илић: Лажни пророци

0

Лажни пророци нису само они који свесно манипулишу људима. Често су лажни пророци и они који несвесно лажу и саме себе и друге.
На почетку Страсне седмице Господ нас у одговору ученицима на питање о крају историје упозорава:
„…сви ће вас народи омрзнути због имена мога. И тада ће се многи саблазнити, и издаће један другога и омрзнуће један другога. И изаћи ће многи лажни пророци и превариће многе. И зато што ће се умножити безакоње, охладнеће љубав многих. Али ко претрпи до краја, тај ће се спасти… “

Осим разних њуејџовских компилатора вере, осим учитеља источњачких знања прилагођених потрошачком западу, осим идеолога научних религија – а све их можемо препознати као некакве лажне пророке – појављују се лажни пророци и међу оним црквеним људима који редовно испуњавају црквене заповести.
Старозаветни пророци су често били за укус свог времена, времена владавине закона, веома тврди, оштри, а и ови пророци после Христа покушавају да прескоче Христа и да се угледају на њих. Да бескомпромисно сведоче Христову љубав тако што ће около да извикују законе, да деле строге погледе, лекције свима према мери свог знања и разумевања прозвољно изабраних отачких цитата, према мери свог страха, и да деле духовне шамаре.

Они често праве већу штету црквеном животу него они који отворено показују да стоје изван граница Цркве. Због људске слабости и ограничености може се разумети склоност да се човек беспоговорно подреди коначном броју заповести, али то да Христос бива заклоњен било каквим заповестима осим оних две највеће у којима нам је и Он сам најближе – да Бога волимо свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом и да волимо ближњега свога као самога себе – ипак је недопустиво и наноси штету Цркви.

Сведоци вере се препознају. Они сведоче искрено према мери свог приближавања Христу. Лажни пророци ускачу одмах на Христову судијску столицу. Често уопште ни не схватају да тиме хладе љубав многих.

Иако покушавам да будем на овом ФБ профилу отворен за свачије мишљење и да ступам у дијалог са свима, повремено помислим пошто је профил отворен и пошто на њему има и много оних који макар неки корак ближе прилазе Цркви у овим нашим разговорима – како ли људима који још нису потпуно прихватили веру изгледа фанатизам и радикална нетрпељивост коју испољавају лажни пророци?
Да ли многи нађу само доказ скучене слике у коју овај свет покушава да угура Цркву.
Пада ми на памет да будем мало одлучнији у ограничавању простора онима који не желе дијалог него упадају овде не би ли све привели познанију права – како су их они својим моћима доживели и схватили. Не могу увек да истражујем ко је у расколу, а ко је само симпатизер тврде руке… ☺️
А ми који смо у Цркви или прилазимо Цркви због тога што верујемо Богу или макар желимо да верујемо, а не због тога да бисмо пронашли неку нову-стару религију, не морамо у свему да се слажемо, напротив, али можемо да се дружимо на пријатељскији начин.

Ненад Илић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*