У нишкој цркви се чувају мошти 15 светаца

Кивот са светињама Јована Златоустог, Петра Коришког, цара Лазара, цара Константина и царице Јелене храму посвећеном Светом цару Константину и царици Јелени даровао Јован Јеленков, архимандрит манастира Светог Јована код Димитровграда

0

Храм Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу, један од највећих и најновијих у нашој земљи, однедавно поседује изузетне и ретке светиње – делове моштију чак 14 светаца и схиму монаха Нектарија Виталиса.

Кивот са деловима и честицама моштију светаца овом храму дар је оца Јована Јеленкова, архимандрита манастира Свети Јован код Димитровграда, испричао је за „Политику” ђакон Марко Кнежевић:

– Права је реткост да један храм има овакве светиње. Данас су ту поред свих осталих и честице моштију светаца Јована Златоустог, Петра Коришког, цара Лазара, цара Константина и царице Јелене којима је и посвећен овај храм. Добили смо и делове моштију Светог Варсануфија Оптинског, мученика Бонифатија, Нектарија Егинског, Великомученице Ирине, Светог мученика Јулијана, Либерата, преподобног Јона Одеског, архиђакона Стефана, Великомученице Христине, Козме и Дамјана. А ту је и део Часног крста.

Ђакон Марко Кнежевић додаје да су у нишком храму однедавно и честице са јеванђељских значајних, то јест посебно битних места из живота Исуса Христа:

– Данас, уочи највећег хришћанског празника Васкрса, међу нама су знамења и делови и са Голготе, са гроба Господњег, Везнесења и Преображења Исуса Христа. Из тог разлога, уз благослов нашег епископа Теодосија, братство нашег храма упутило је посебну захвалност Јовану Јеленкову, архимандриту манастира Светога Јована, јер смо само захваљујући његовом великом залагању и труду успели да на једном месту поставимо ове светиње и омогућимо верницима да их виде.

Ђакон Кнежевић истиче посебно да се делови моштију Светог Нектарија Егинског налазе на три локације у Србији – осим у нишком храму и у манастирима Раковица и Ћелије код Ваљева, иако се његово тело налази на грчком острву Егини, око 1.000 километара далеко од Ниша. Он такође наглашава и да сви који знају о каквом је свецу реч, знају и за старца Нектарија Виталиса, грчког монаха:

Верницима у Србији, граду и грађанима Ниша и Храму Светог цара Константина и царице Јелене на једном од поклоничких путовања овај грчки монах даровао је своју схиму – одевни предмет који носе монаси пошто положе специјалне завете и обавезе.

По правилу монаси се од схиме никада не одвајају и у њој се сахрањују. Нектарије Виталис, то јест старац Нектарије, поклонио је схиму која има исцелитељску моћ уз благослов Србима које, како је рекао, посебно воли и поштује. Веровање у исцелитељску моћ схиме допринело је да се у многим здравственим установама болницама граде и отварају капеле посвећене Светом Нектарију Егинском, рекао је Кнежевић.

Храм Светог цара Константина и царице Јелене
Храм Светог цара Константина и царице Јелене саграђен је у Парку Светога Саве пред обележавање 1.700 година од доношења Миланског едикта. То је свакако најзначајнији документ за хришћанство – едикт су 313. године нове ере у Милану потписали тетрах Запада Константин Велики (272–337), рођен у Нишу, то јест древном Наисусу, и тетрах Истока Лациније (250–325) и представља законски акт којим је проглашена верска равноправност и донета забрана прогона хришћана у Римском царству.
Тома ТОДОРОВИЋ, ПОЛИТИКА

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*