U niškoj crkvi se čuvaju mošti 15 svetaca

Kivot sa svetinjama Jovana Zlatoustog, Petra Koriškog, cara Lazara, cara Konstantina i carice Jelene hramu posvećenom Svetom caru Konstantinu i carici Jeleni darovao Jovan Jelenkov, arhimandrit manastira Svetog Jovana kod Dimitrovgrada

0

Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Nišu, jedan od najvećih i najnovijih u našoj zemlji, odnedavno poseduje izuzetne i retke svetinje – delove moštiju čak 14 svetaca i shimu monaha Nektarija Vitalisa.

Kivot sa delovima i česticama moštiju svetaca ovom hramu dar je oca Jovana Jelenkova, arhimandrita manastira Sveti Jovan kod Dimitrovgrada, ispričao je za „Politiku” đakon Marko Knežević:

– Prava je retkost da jedan hram ima ovakve svetinje. Danas su tu pored svih ostalih i čestice moštiju svetaca Jovana Zlatoustog, Petra Koriškog, cara Lazara, cara Konstantina i carice Jelene kojima je i posvećen ovaj hram. Dobili smo i delove moštiju Svetog Varsanufija Optinskog, mučenika Bonifatija, Nektarija Eginskog, Velikomučenice Irine, Svetog mučenika Julijana, Liberata, prepodobnog Jona Odeskog, arhiđakona Stefana, Velikomučenice Hristine, Kozme i Damjana. A tu je i deo Časnog krsta.

Đakon Marko Knežević dodaje da su u niškom hramu odnedavno i čestice sa jevanđeljskih značajnih, to jest posebno bitnih mesta iz života Isusa Hrista:

– Danas, uoči najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, među nama su znamenja i delovi i sa Golgote, sa groba Gospodnjeg, Veznesenja i Preobraženja Isusa Hrista. Iz tog razloga, uz blagoslov našeg episkopa Teodosija, bratstvo našeg hrama uputilo je posebnu zahvalnost Jovanu Jelenkovu, arhimandritu manastira Svetoga Jovana, jer smo samo zahvaljujući njegovom velikom zalaganju i trudu uspeli da na jednom mestu postavimo ove svetinje i omogućimo vernicima da ih vide.

Đakon Knežević ističe posebno da se delovi moštiju Svetog Nektarija Eginskog nalaze na tri lokacije u Srbiji – osim u niškom hramu i u manastirima Rakovica i Ćelije kod Valjeva, iako se njegovo telo nalazi na grčkom ostrvu Egini, oko 1.000 kilometara daleko od Niša. On takođe naglašava i da svi koji znaju o kakvom je svecu reč, znaju i za starca Nektarija Vitalisa, grčkog monaha:

Vernicima u Srbiji, gradu i građanima Niša i Hramu Svetog cara Konstantina i carice Jelene na jednom od pokloničkih putovanja ovaj grčki monah darovao je svoju shimu – odevni predmet koji nose monasi pošto polože specijalne zavete i obaveze.

Po pravilu monasi se od shime nikada ne odvajaju i u njoj se sahranjuju. Nektarije Vitalis, to jest starac Nektarije, poklonio je shimu koja ima isceliteljsku moć uz blagoslov Srbima koje, kako je rekao, posebno voli i poštuje. Verovanje u isceliteljsku moć shime doprinelo je da se u mnogim zdravstvenim ustanovama bolnicama grade i otvaraju kapele posvećene Svetom Nektariju Eginskom, rekao je Knežević.

Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene
Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene sagrađen je u Parku Svetoga Save pred obeležavanje 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta. To je svakako najznačajniji dokument za hrišćanstvo – edikt su 313. godine nove ere u Milanu potpisali tetrah Zapada Konstantin Veliki (272–337), rođen u Nišu, to jest drevnom Naisusu, i tetrah Istoka Lacinije (250–325) i predstavlja zakonski akt kojim je proglašena verska ravnopravnost i doneta zabrana progona hrišćana u Rimskom carstvu.
Toma TODOROVIĆ, POLITIKA

POSTAVI ODGOVOR

*