У овом сценарију са Kосовом, Србија би 2060. имала САМО 3,96 МИЛИОНА СТАНОВНИKА

0

Ако би се у наредном периоду односи између Београда и Приштине решили, то би довело до ситуације да се до 2060. године у Србији смањи број становника за 1,5 милиона. Такође, ако би до решавања дошло, губици у радној снази били би мањи за 700.000, а порастао би и бруто домаћи производ (БДП) и домаћа штедња.

Ако би се у наредном периоду односи између Београда и Приштине решили, то би довело до ситуације да се до 2060. године у Србији смањи број становника за 1,5 милиона. Такође, ако би до решавања дошло, губици у радној снази били би мањи за 700.000, а порастао би и бруто домаћи производ (БДП) и домаћа штедња.

Са друге стране, ако остане “статус кво”, што би у исто време значило мање благостања и слабију популациону политику, број становника би се смањио за 44 одсто, тако да би у Србији у 2060. било 3,96 милиона становника. Смањење броја становника због негативног природног прираштаја износило би чак 2,7 милиона до 2060. године, а били би и већи губици због миграције, а смањила би се и радна снага (1,5 милиона људи до 2060.)

Пензиони систем

У случају реалног сценарија, пројектован просечни годишњи раст БДП-а у периоду 2015-2060. износио би 3,2 одсто (према макроекономским пројекцијама). Такође, просечна реална пензија би у овом случају расла за 1,2 одсто годишње. Дуга ствар је што би се због повољних економских кретања учешће издатака за пензије у БДП-у смањило на 5,2 одсто у 2060. години (са 11 одсто у 2016. години).

У случају статуса кво, издвајања за пензије остала би на нивоу од око 10 одсто БДП-а до 2060. године.

У оба сценарија (у случају решавања или нерешавања односа Србије и KиМ), тренд пораста коефицијента зависности старих довео би до озбиљних економских последица (неизбежно старење популације), односно до знатног оптерећења државног буџета, пошто ће притисак на пензионе фондове бити растући, а њихови приходи све мањи.

Економски ефекти

Ако би проблем Kосова и Србије решио разменом територија, БДП који су стварале територијалне јединице Србије које би се припојиле Kосову, представљале би губитак за Србију, Са друге стране, БДП косовских општина, које би биле реинтегрисане у њен економски и правни систем, представљале би добитак, јер би повећале постојећи БДП Србије (већи број становника, више територије).

У случају нормализације односа Србије и Kосова без размене територија (примена Бриселског Споразума), постојеће админстративно разграничење остало би непромењено, што укључује и добитке по основу БДП-а.

Ако би се одржао “статус кво”, не би било директних, непосредних ефеката на висину БДП-а Србије, с обзиром да обрачун БДП-а за Србију, који врши Републички завод за статистику, не обухвата територију Kосова због недостатка административних и статистичких извора података. Непосредни нето ефекти на БДП Србије су неутрални, али глобални, дугорочни ефекти ће бити негативни.

 

 

блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*