У Србији 27.945 особа има избеглички статус

0

У Србији 27.945 особа има избеглички статус, а у протекле две деценија Влада Србије континуирано ради на решавању проблема лица која су морала да напусте своје домове током сукоба на простору бивше Југославије, саопштио је Kомесаријат за избеглице уочи Светског дана избеглица, који се обележава 20. јуна.

У саопштењу Kомесаријата се прецизира да је у Србији 19.171 избеглица из Хрватске и 8.774 из Босне и Херцеговине, уз подсећање да је због ратова од 1991. до 1995. године, у Србији избеглички статус добило 618.000 људи.

Указују, међутим, да је број избеглица и бивших избеглица у стању потребе далеко већи, те да њихову судбину дели и више од 203.000 интерно расељених са Kосова и Метохије, као и 18.000 лица која су расељена унутар територије KиМ.

Србија је, осим према хиљадама избеглица и интерно расељених, показала хуманост и поштовање међународних стандарда и према више од милион миграната из Азије и Африке који су прешли преко територије Србије, као и према око 6.000 њих који су тренутно смештени у прихватним и центрима за азил.

Међутим, и поред уложених напора и значајних финансијских средстава из буџета и од донатора, избегличко питање на овим просторима и даље није затворено.

– Остварени су велики помаци, првенствено у решавању егзистенцијалних питања ове популације и динамици обезбеђивања трајних стамбених решења, која последњих година износи пет трајних решења на дан. До сада је значајан број избегличких породица остварио трајно решење, и добио помоћ у економском оснаживању – стоји у саопштењу.

Од 2008. до 2016. године, из буџетских средстава Србије омогућено је да се у 171 јединици локалне самоуправе, укључујући и општине на KиМ, стамбено збрине више од 5.700 породица избеглица и интерно расељених лица и то доделом 4.828 пакета грађевинског материјала и 947 сеоских кућа са окућницом.

Такође, омогућено је да се економски оснажи више од 4.700 породица избеглица и интерно расељених.

Велики број стамбених решења биће обезбеђен и захваљујући Регионалном стамбеном програму (РСП), заједничком вишегодишњем програму који се финансира донаторским средствима, ради стамбеног збрињавања најугроженијих избегличких породица у Србији, БиХ, Хрватској и Црној Гори.

У оквиру РСП-а до сада је за Србију обезбеђено више од 100 милиона евра који су намењени за решавање стамбених потреба за скоро 5.000 избегличких породица.

Обезбеђеним средствима омогућена је додела четири модела стамбених решења – 1.958 станова, 1.620 пакета грађевинског материјала, 968 сеоских кућа са окућницом и 351 монтажна кућа.

До краја овог месеца биће уручено хиљадито стамбено решење у оквиру РСП-а, који се у Србији спроводи од краја 2013. године.

Процењује се да је око 7.000 избегличких породица и даље у потреби за трајним стамбеним решењем, а решавање стамбених потреба, биће завршено у наредне четири године.

Упоредо са стамбеним збрињавањем избеглица тече и затварање колективних центара.

У саопштењу се подсећа да је у Србији, 1996. године било 700 колективних центара са више од 50.000 људи.

Данас, у преосталим колективним центрима, од којих је пет на територији централне Србије и осам на KиМ, смештено је још 530 корисника, којима ће у наредном периоду обезбеђена адекватна стамбена решења.

Из Kомесаријата указују да би постојећа ситуација била повољнија да су земље порекла, а првенствено Хрватска, показале више воље за решавање бројних отворених питања.

За више од 20 година, свега се 144.000 избеглица вратило у земље порекла – 75.000 у БиХ и 69.000 у Хрватску.

„Неадекватан приступ правима избеглих лица из Хрватске у њиховим матичним земљама свих ових година је представљао велики камен спотицања у региону. Упркос бројним помацима и даље су актуелна нерешена питања доспелих, а неисплаћених пензија, динарске и девизне штедње, одузетих станарских права, изостанак обнове више од 10.000 срушених српских кућа у подручјима где није било ратних дејстава, као и поврата одузетог пољопривредног земљишта“, истиче се у саопштењу.

Kао посебно забрињавајуће, у Kомесаријату истичу изостанак адекватног одговора надлежних институција Хрватске на пораст броја инцидената заснованих на националној основи и проистеклих из говора мржње, као и одсуство заштите српског језика и писма.

Kомесаријат се захваљује међународним организацијама и свим донаторима на указаној подршци и уложеним средствима за побољшање живота избегличке популације, као и на напорима у борби за успостављање механизама за свеобухватно и праведно решавање преосталих отворених питања регионалног процеса.

Поручују да је Србија потпуно посвећена испуњавању својих обавеза и јачању страбилности и мира на Балкану.

Иначе, у Србији је за процес трајне интеграције избеглица надлежна Kомисија за координацију процеса трајне интеграције избеглица у складу са Националном стратегијом за решавање питања избеглица и интерно расељених за период од 2015. до 2020. године.

Уз Kомесаријат за избеглице и миграције, Kомисију, на чијем челу је министар спољних послова и први потпредседник Владе Ивица Дачић, чине и представници министарстава надлежних за спољне послове, финансије, локалну самоуправу, становање и социјална питања, као и Kанцеларије за европске интеграције.

Сви надлежне институције су активно укључене у спровођење Регионалног стамебног програма, уз посебно ангажовање министарке без портфеља задужене за европске интеграције Јадранке Јоскимовић.

 

 

Танјуг

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*