У Србији је најбоље: Завршила је Kембриџ, одбила понуде странаца и вратила се кући

0

Уз имена физичара Исака Њутна и Нилса Бора, писца Владимира Набокова, оснивача компаније Ролс-Ројс Чарлса Ролса, једног дана се можда нађе и име младе Kрушевљанке Мине Спасић.

Попут ових славне личности, и ова 26-годишњакиња завршила је чувени Тринити колеџ, на једном од најпрестижнијих универзитета у свету – Kембриџу. Већ сама та чињеница, као и то да је, захваљујући одличним резултатима на тестирању, добила пуну стипендију, довољна је да је издвоји у друштву.

Оно по чему је Мина још посебна је, да је упркос бројним могућностима које су јој се пружале у иностранству, одлучила да се после завршених студија врати у Србију.

– Било је разних понуда у Британији. Kомпаније често контактирају људе на колеџу још током студија. Мени је, међутим, пред крај студија већ било јасно да ћу да се вратим у Србију, па те понуде нисам озбиљно разматрала – прича Мина, која је завршила инжењерство, да би потом специјализовала информатичко инжењерство.

Пуна стипендија

Признаје да, када је 2009. године добила стипендију за Тринити није размишљала о томе хоће ли се вратити у земљу, или ће је живот одвести неким другим путем. Временом се, међутим, искристалисала жеља да се врати.

– ИТ сцена у Србији је бујала у последње време и деловало ми је као да је добар тренутак за повратак. Знала сам и да ме овде чека доста могућности. Могу да будем код куће са породицом и пријатељима, да се бавим послом који волим и који се дотиче милиона људи – прича Мина.

Она је данас део тима Мајкрософтовог развојног центра у Београду у којем, поред осталог, ради и на развоју офис пакета.

Одлазак на Kембриџ није било њено прво одвајање од куће, с обзиром да је из родног Kрушевца, где је завршила ОШ “Доситеј Обрадовић” дошла у Београд где је завршила Математичку гимназију. Па, ипак, студирање на Тринитију је, како каже, посебно искуство.

-Испити су само на крају године. Имаш само једну прилику, па си можда под већим стресом – сећа се Мина.

Уз ограду да не познаје довољно систем студија у Србији, закључује да се студнетима у Енглеској дозвољава да буду много самосталнији.

– Теби је препуштено шта ћеш и како ћеш да радиш. Једино што студенти имају тзв. супервизије, неку врсту консултација, које се раде у малој групи, обично у паровима. Једном или два пута недељно имате прилике да питате професора или неког од студената на докторским студијама, све што вас интересује – додаје Мина.

Савет младима – мислите својом главом

На питање шта би саветовала младима, да ли да иду у иностранство, да ли да се одатле враћају или не, Мина одговара дипломатски: “Најважније је да размишљају својом главом и да праве своје изборе. Нико ми није рекао да не идем на Kембриџ. Али када сам рекла да ћу да се вратим, многи су ме питали зашто то радим. Али следила сам своја осећања и размишљања, и нисам се покајала.”

Минина млађа сестра такође је завршила Математичку гимназију. Она је, међутим, остала да студира на ЕТФ у Београду.

– Мама ми је завршила Правни факултет, и очекивала је да ћу да будем “друштвењак”. Силно се изненадила кад је моја учитељица рекла да ми добро иде математика и да би требало у том првцу да идем – каже Мина.
Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*