Владан Ракановић: Руска културна инвазија

0

Чини се да заиста Срби нису никад били ближи Русима, него у данашње време. Ако на страну ставимо економске, војне и политичке везе, а што и нема много додира са народом, и погледамо на културну размену која се ипак дотиче народа много конкретније, рекли би да је љубав опипљива. И то пре свега због руске стране, док нас, вади углавном професор Kуста и млади Биковић. Руски филмови и серије успели су да нађу своје место и међу онима који су склони америчкој продукцији. О Достојевском се прича као да је савременик, популарни руски певачи имају у Србији своје фанове, а највећа је љубав ипак међу српским интернет пиратима, јер руске торент странице имају велики ниво самосталности и неповредивости, што је за сваког интернет крадљивца веома битно. Модерни руски романописци имају не само локалну већ и светску славу, која је ипак можда због родне разумљивости, ограничена на земље словенског порекла.

Руски медијски штабови у Србији имају неколико одличних интернет портала на српском језику, који пласирају претежно руске теме с највише осврта на културу и руску свакодневицу. На њиховим не-фотошопираним сликама завејане Москве и страшног Сибира, делује све чаробно, да ни најзимогрожљивијег Србенду, не би много требало наговарати да остави своју питомину и оде макар на излет у Руску бестрагију. Само даљина и новац су препреке, али то не смета срцу, да куца лепше на помен Русије.

Овај пут задржали би се на филмовима и серијама, који су због начина комуникације, најраспрострањенији и највише утицаја имају.

Синоним за руске филмове и серије раније су били: досада, уметнички (значи досадно) и комунистички (значи досадно опет). Руске глумице које су вероватно биле крем женског рода своје земље, биле су прилично асексуалне. Забрађене и затуцане, њихова једина улога је била улога мајке, и евентуално партизанке која се жртвује за отаџбину. Слом социјализма и уплив приватних инвестиција је што се тиче филмске и телевизијске уметности у Русији, деловао попут торнада. Они јаки стубови руске филмске школе, као што је Тарковски, нису ни задрхтали, већ су наставили да буду темељ, док нови талас, прилично успешно балансира са традиционалним руским темама, које су обогатили западњачким украсима. Углавном такав приступ доноси доста успеха. Пример у Србији је продукцијска кућа Kобра, са вансеријском браћом Бјелогрлић за кормилом.

Партизански филмови који се и даље снимају у Русији, нису више идеолошки обојени, већ критички. Научна фантастика, хорори и фантазија, који су холивудска златна кока, у Русији се снимају по узору на најбоље западњачке филмове. Историјске драме су за Русе увек били мачији кашаљ. Трилери су потпуно акцијски и сценаристички употпуњени, док би замерка могла да се да евентуално комедијама, које више ни у западним продукцијама не блистају. Међутим дијамант из круне заслужено, опет као и на западу, припада телевизији. Серије су најблиставији драгуљ руске културе, а захваљујући њима и Србија има своје ленте у руској одећи. Милош Биковић и од скоро Иван Босиљчић, дично нас представљају и сламају срца руским девојчицама.

Руске телевизијске серије које се раде за државну кућу, доступне су преко јутјуба и других интернет видео сервиса, сасвим легално, свакоме ко пожели да зарони у њихов свет. Многе су и преведене. Неко би се запитао у чему је смисао да руска телевизија сама ставља серије на изволите. Дежурни теоретичари у томе виде пробој руске културе на светску сцену, под патронатом путиновске власти. Што би рекли, где су руски филмови, тамо су руске флоте. Можда и нису толико далеко од истине, ако изузмемо ово о флотама.

Владан Ракановић

ПАТРИОТ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*