Вртић на Старом сајмишту: „Где је логор, то је територија ко Теразије“

0

Верујете ли да се ваша деца могу осећати сигурно и вољено на месту некадашњег нацистичког логора?

Могу – бар тако тврди власник “Савског обданишта“ које ће ускоро почети да ради на Старом сајмишту, где је за време Другог светског рата убијено на десетине хиљада људи.

Јавност је огорчена на надлежне што су опште дозволиле да се на једном таквом месту отвори вртић.

Заговорници изградње Меморијалног комплекса на Старом сајмишту сматрају да је то још један показатељ државе да уопште нема жељу да ту подигне пристојно спомен обележје жртвама.

Цела ова ситуација намеће само једно логично питање: Откуд вртић на месту некадашњег нацистичког логора?

“Ми доле живимо, доста људи доле живи, 5.000 људи живи на Старом сајмишту, сродили смо се са том околином. Живим пословно, 12-15 сати сам тамо. Тамо се нигде не осећа дух старог времена и свега тога. Ми на неки начин живимо у овом веку, у овом времену. Старо сајмиште је у нашој држави било затворено потпуно. Ја први пут кад сам ступио на територију Старог сајмишта 1998. никада пре тога нисам свратио ту, а у Београду сам од 1966. То је била скоро забрањена зона. Многи Београђани не долазе тамо, јер је био крш и лом. Ми смо то у последњих десетак година стварно средили и уредили”, рекао је власник спорног “Савског обданишта” Миодраг Kрсмановић.

Kако је рекао за Прву телевизију, историју Старог сајмишта упознао је тек 2002. године.

“Тај павиљон је био болница, када је ту доктор Стојановић био све време ту ниједан батинаш није смео да уђе, прочитајте књиге. То је као болница, као што је ВМА на Бањици, ту је за време Другог светског рата била болница. Где је логор, кад је то слободна територија, као на Теразијама”, рекао је он.

Kако каже, 1998. му је Завод за изградњу Града Београда објекат то понудио на продају.

“Тада нисам знао шта сам купио, то је моја велика грешка. Ја сам ту зграду излечио, минимум два и по милиона сам уложио само да је спасим и плус куповина. Тада сам је платио 2 милиона марака. Шта ја сада да радим кад су мени подигли порез са 260.000 динара годишње на милион и 600.000 годишње”, каже Kрсмановић.

Председник Јеврејске општине Београд Александар Јинкер каже да је за Јеврејску заједницу неприхватљиво коришћење овог објекта у било које сврхе.+

“Знамо да је у историји било више непримерених коришћења. За наше чланове је то ноћна мора. Нама су када је то објављено пре два дана телефони зврчали. Уплашени су да сутра неко може да направи луна парк. Ми нисмо против развијања бизниса, али овај град је огроман. Постоји толико локација где могу да се праве. Kомисија постоји од 2014, постоји идејно решење како тај мемориални комплекс треба да изгледа”, навео је он.

Историчар Предраг Марковић каже да је употреба те зграде била врло интересантна и раније. У кули која је симбол сајмишта прво су били атељеи, био је ноћни клуб, била је теретана.

“Проблем је шири, значи мора држава да одреди шта је меморијална култура. Ми смо једини град који има два логора на територији града – Бањица и Сајмиште. Бањица само једну собу има спомен, сајмиште је тек у 21. веку ушло у фокус. Веома необичан логор, ту су најмање два логора у једном. Једно је за Јевреје, али Јевреји су побијени у пролеће 1942. После тога је углавном то био логор за Србе и Грке јер с уту чекали транспорт за Аушвиц и друге логоре у Европи”, рекао је Марковић.

Б92

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*