Вујовић: На чему је овај народ

0

Хрвати су кренули са геј сликовницама за децу. Једна је представљена у београдском Центру за културну деконтаминацију. Роко има две тате, Ана две маме. Промоција је подигла темпаратуру у самој Влади Србије, где се геј премијерка “захвалила” министру Поповићу на твиту којим осуђује афирмацију настраности у Србији.

У одбрану колеге прискочиле су две министарке, да би се на крају умешао, арбитражно и интервентно, председник државе.

Нову буру изазвала је Радна свеска из српског језика за пети разред, где песма “Сећаш ли се, лепи доме мој”, Светлане Цеце Ражнатовић илуструје вокатив и то еруптивним стиховима: “некада је тло под нама пуцало”.

Једино са чим се слажем у овом стиху је да нам пуца са сваке стране: по глави и шавовима. А могли су конкретније:

“Сини муњо, удри громе, ова земља стреми томе”. “ Удри јаче, манијаче, за пендреком раја плаче“.

“Авангардни” искорак начињен је у монографији “Историја Подгорице” где је и поглављу о значајнијим догађајима, некој врсти хронологије, ускочила старлетаСораја Вучелић.
У Рибници, на којој почива данашња Подгорица, месту рођења једног од највећих средњовековних владара српских, Стефана Немање, столовали су Ђурађ Бранковић, Стјепан Вукчић Косача, Балша III Балшић … Из овог града су чувени штампар Божидар Вуковић, Хаџи паша Османагић, Миодраг Перуновић, Божидар Ивановић, Дејан Савићевић, и многи други, са чијим је личностима и делима у повест главног града Црне Горе уврштена, на помало бизаран и вешт начин, једна старлета.

Да се то догодило у време италијанске окупације, ни по јада. Данас је све постало општеприхватљиво, не и нормално, али није ни шокирајуће. Супруга затиче мужа у кревету са директором, комшиница је теши да је могло и горе: “Не дај боже да си га нашла са шофером или магационером, црна друго”.

Бивши министар ухваћен у прељуби успева да убеди жену да је то маска за преговоре о придруживању са ЕУ. Његов колега се, у наводну партнерку из преговарачког тима, заљубио и развео.

“Он је кретен”, каже ухваћени прељубник, показујући на заљубљени пар на неком пријему. На шта ће супруга дискретно приметити:

“Она наша је љепша и отменија”.

Сваког чуда три дана. Тако је са аферама, фабрикованим за потребе попуњавања буџета жуте штампе. Обично креће најава о великом криминалу, ако се ћути наставак је бомбасти наслов криминогеног садржаја са фотографијом виновника – будућег добротвора, и кампања се наставља неколико дана. Престаје када неко моћан интервенише, најчешће покровитељ или таргетирани ступи у облигацију са маркетиншком службом предметног гласила. У неким случајевим су укључени посредници, забринути и добронамерни, некада и тужилаштво експресно реагује…, али све у циљу “подршке” слободи јавне речи.

Прост свет већ одавно је на све адаптиран тако да је парола: “Ништа нас не сме изненадити”, пасе.

Ситни лопови се “сналазе” , крупни су се “снашли”, а они који живе од недостатка доказа, купују, отимају, граде где и шта стигну и шире се по градовима и обалама као мале богиње, једноставно су недодирљиви. Пук слеже раменима:“запало их је и може им бити”.

Нема дилеме да је Сораја, многе задужила и обавезала. Једне на ћутање и дискрецију, подразумевану у њеном послу, друге на донирање или спонзорство, треће на неговање њеног имиџа или популаризацију лика и дела.

Народ каже: “Чега се паметан стиди будала се тиме поноси“. Али, свака популарност на тржишту има своју цену.
Аутор овог издања претенциозног назива “Историја Подгорице”, уврстивши тај бизаран детаљ – паљење аутомобила једне старлете, у хронику главног града, вероватно је желео да и сам маркетиншки подржи ову медејски атрактивну али и фаталну даму, чијим се бурним животописом нисам кадар бавити. Не искључујем могућност да је “Историју Подгорице” финансијски је подржао Секретаријат за културу и информисање, а књига је подељена најбољим ученицима града, добитницима дипломе “Луча”.

Уколико заиста постоји интерес да се преиспитају критеријуми доделе подстицаја за уметност и стваралаштво од стране надлежних институција, црвени аларм упалио се у Новом Саду, где је Музеј савремене уметности Марини Абрамовић, по наводима штампе, уплатио 80 000 евра за екслузивно право емитовања перформанса у ком “уметница” сат времена гледа магарца у очи. Забринути новинари јавно су се запитали “На чему је магарац који непомично стоји сат времена и блене у Марину Абрамовић?”.

Фото: Вести.нет

Сагледавајући свакодневно огромну количину неукуса, дрскости и јавног безобразлука, којим се дезорјентише и слуђује обичан свет, намеће се логично питање:
На чему је, заиста, овај народ?

 Мишо Вујовић

ИН4С

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*