Вукадиновић: Николић и Вучић неће ризиковати отворени сукоб

Јеремић једини може да се нада другом кругу *Дачић ће покушати да издејствује крупне политичке концесије за одустанак. Било би боље да је опозиција успела да се договори око једног заједничког кандидата. Не кажем да ће више опозиционих кандидата збунити гласаче, али свакако неће допринети ни неопходној мобилизацији свих расположивих снага против кандидата режима.

0

– Овако се шаље индиректна порука или да режим „ипак није баш толико лош“, па није неопходна општа мобилизација против њега – или да смо неспособни и некомпетентни да се договоримо и ујединимо. Додуше, постоји и теорија да ће се овако захватити шири спектар и извести више људи на биралишта. Али, ја у то не верујем. Увек јачи ефекат изазива порука снаге и јединства него поделе и неслоге – каже у разговору за Данас Ђорђе Вукадиновић, директор Нове српске политичке мисли, одговарајући на наше питање да ли ће кандидатуре Вука Јеремића и Саше Јанковића утицати на расипање гласова и можда допринети „слуђивању бирача“.

  • Могу ли ране најаве кандидатуре Јанковића и Јеремића да олакшају посао властима?

Лично сам био заступник става да би са отвореним кандидатурама требало причекати (што не значи и не припремати се логистички за изборе), све док се власт, то јест Вучић, не изјасни и изађе са својим кандидатом. Али пресудили су вероватно неки технички и прагматички разлози, односно процена тимова да ће се после објаве лакше прикупити средства и људи. С друге стране, кандидати су ионако већ били изложени прљавој медијској кампањи, тако да и са те стране не би било превише користи од одлагања кандидатуре.

  • Ко од ове двојице кандидата има веће шансе на председничким изборим, шта кажу ваша истраживања?

– Несумњиво Јеремић. То кажу дословно сва досадашња истраживања, јавна и нејавна. Чак и након вишемесечне негативне кампање којој је био изложен, он је још увек најбоље оцењени представник демократске опозиције, једини има двоцифрен рејтинг и једини који може да се нада уласку у други круг. Јанковић је последњих месец дана, након објаве кандидатуре, остварио одређени успон, али, како тренутно стоје ствари, тешко да може да рачуна на више 6 до 9 одсто подршке. А рејтинг свих осталих опозиционих лидера је знатно нижи.

  • Шта је основни разлог због кога опозиција није успела да се договори око једног кандидата ?

– Мислим да за то има и личних и политичких разлога. С једне стране, чињеница је да они оличавају два донекле различита сегмента бирачког тела – један више либерално-грађански, а други национално-демократски. Али, такође, стоји и то да су те разлике готово безначајне у ситуацији када пред собом имамо претећу сенку ауторитарног поретка, индивидуалне бахатости и малигне самовоље. Из тог разлога, сматрам да је потребно уложити још један напор око заједничког кандидата и неког „пакет аранжмана“ за председничке и парламентарне изборе. Ни Коштуница 2000. за кандидата није изабран лако ни без отпора, а о заједничкој листи да и не говоримо.

  • Може ли Томислав Николић да обезбеди јединство странака власти и да оствари победу?

– Интересантно је да Николић, упркос свему, заправо стоји боље него што му казују прорежимске анкете и вероватно би могао да победи, уколико би имао стварну и искрену подршку Вучића, Дачића и осталих из коалиције. Али он ту подршку очигледно нема и све време се води игра и битка око тога – како да га елиминишу, а да га не окрену против себе.

  • Да ли је вероватније да ће се Вучић ипак одлучити да он буде тај победнички кандидат власти?

– У природи је ауторитарних поредака да се моћ сели са функције на функцију заједно са њеним носиоцем. Имали смо то већ са Милошевићем, а у извесној мери и код Тадића. Уосталом, немојте заборавити да је Вучић био најмоћнији човек у земљи и док је био на функцији тек „првог потпредседника владе“. Додуше, с обзиром да Вучић одлучује дословно о свему, то би у случају преласка на место председника произвело доста техничких и функционалних проблема у функционисању система, али кога брига за ту „ситницу“.

  • Може ли евентуална Вучићева кандидатура да доведе до поделе Српске напредне странке ?

– Теоретски може. Али да сам на месту опозиције, не бих превише рачунао са том могућношћу. Не зато што се воле, или што Николић не би могао да нанесе штету (напротив), већ зато што су обојица свесни да је улог сувише велики и обојица довољно промућурни да би ризиковали са отвореним сукобом.

  • Колико излазак СПС на једној листи може да ослаби ту странку?

– СПС је у прилично незгодном положају. Поготово уколико буду расписани и парламентарни избори. Било би врло незгодно и рискантно да немају кандидата за председника, а да имају своју посебну листу за скупштину. С друге стране, уколико би на парламентарне изборе ишли на заједничкој листи са СНС-ом, то би био увод у топљење и постепени нестанак као самосталног фактора са политичке сцене. Ту квадратуру круга Дачић ће морати да решава у наредним седмицама и вероватно ће покушати да од Вучића издејствује неку крупну политичку концесију у замену за одустајање од сопствене председничке кандидатуре.

Данас

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*