Забрањена средства у производњи воћа и поврћа – забрањени „етрел“ трује наше воћке

0

Стручњаци упозоравају на неконтролисану употребу пестицида који се набављају на црном тржишту. Будимовић: Појачати контролу на пијацама
У СРБИЈИ се о прекомероној употреби пестицида и инсектицида прича тек када дође до помора птица и пчела. Да се поново не би чекао неки инцидент, стручњаци упозпоравају на неконтролисану употребу заштитних средстава која је, како кажу, узела маха. Последњих година, поједини произвођачи дохватили су се и средстава за брзо зрење, па често, вансезонско поврће и воће, нарочито парадајз, диња и јагода, „поцрвене“ током ноћи. Главни кривац за то је све распрострањенија употреба забрањеног „етрела“.
– Пестициди, хербициди и инсектициди могу да допринесу бољем приносу, али могу да буду и велики проблем – прича Ненад Будимовић, секретар Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије. – Њихова употреба мора бити строго контролисана, треба водити евиденцију о томе, као и поштовати каренцу, време од последњег третирања до употребе. Тако, сви произвођачи, приликом продаје својих производа, трговинама треба да документују када су који препарат употребили и на који начин. Потребно је појачати контролу на зеленим и кванташким пијацама, као и на откупним местима.

Према речима Будимовића, битно је да се амбалажа ових препарата нешкодљиво уклони. Примена ових препарата код ратарских култура је битна, јер улази у процес припремања хране за животиње, па самим тим и у месо и млеко.

– Цео извозни посао може бити доведен у питање ако се прекомерно употребљавају ови препарати – истиче Будимовић. – Због тога је битно користити саветодавне службе и стручњаке, а нарочито контролисати продају ових препарата.

У Министарству пољопривреде кажу да произвођачи купују средства за заштиту биља искључиво у регистрованим објектима, чиме се елиминише ризик од набавке сумњивих препарата.

– Пољопривредници треба да користе информације Прогнозно-извештајне службе, која постоји већ шест година – кажу у ресорном министарству. – Њихове информације засноване су на биолошким праговима штетности организама, који нису добри за биље. Тиме се штеди време, новац и смањује употреба средстава на неопходну меру.

С друге стране, има воћара и повртара у Србији, који често и не знају шта купују од препарата и како то користе. На „црно“ купују заштитна средства, а како су нам незванично рекли, воће знају да прскају и 10 до 15 пута годишње.

МАЊИ МАЊЕ ПРСКАЈУ

НЕ може све да се контролише, да будемо реални, наглашава професор Пољопривредног факултета у Београду Новица Милетић. – Мањи произвођачи, мање можда и прскају, а већи раде онако како треба, јер су више присутни на тржишту.

– Мислим да су произвођачи у Србији прилично едуковани и слушају савете – каже професор Милетић. – Нико неће да баца више него што је потребно, јер заштитна средства нису јефтина уопште.

извор: Вечерње новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*