Зашто се Тадић и ДС неће вратити на власт

0

Викенд анализа Јасмине Лукач

Kада се у освит избора у Србији буде појавио нови дневни таблоидни лист по симболичној цени, као што је то био Информер између два изборна круга 2012, бићемо сигурни да се власт мења.

Наговештај видимо и у овој београдској кампањи – Драган Ђилас је штампао подлистак Београдске новине са обећањем “ускоро редовно на киосцима”. За разлику од Бошка Обрадовића и Саше Радуловића, који повремено и нередовно издају недељник Београдски глас, Ђилас не кокетира унапред са новим медијским и новим политичким пројектом. А да ли ће пројекта бити зависи од тога како ће Ђилас проћи на гласању у недељу 4. марта.

Уколико добије мање гласова од Саше Јанковића на председничким изборима, из штаба Драгана Шутановца моћи ће да врисну до неба да су у кампањи 2017. Јанковићеви гласови стигли захваљујући одборима и људима Демократске странке. Али, ако ДС не пређе цензус у Београду, то неће бити врисак већ јаук оних који су изгубили и последњу платформу за повратак на власт.

ДС не може више да се врати на власт, чак да их Александар Вучић жели и прима за коалиционе партнере услед потребе “историјског” договора са Албанцима о Kосову, а и са грађанима Србије о новом Уставу и уласку у ЕУ.

Две су несавладиве препреке за то. Прва је, што је као лидер ДС и даље препознат Борис Тадић без обзира на његову парастранку СДС. Друга је што је Тадић неспособан, за разлику од Вучића, да усвоји концепт промене. Тадић мисли и сада, као што је мислио и 1998. приликом изборне скупштине ДС после смене Зорана Ђинђића са места градоначелника, да је довољно само да се појави и да буде изгласан на неку функцију. И да му у томе нема равног у Демократској странци како пређашњој, тако и у овоме што је од ДС остало. Тадић то нипошто неће јавно признати, али као бившем председнику, немогуће му је да води Шутановчеву кампању за градоначелника. А то значи да се на скупу обрати пре Шутановца, да би масу “припремио” за главног говорника. Тадић наступа и у овој кампањи самостално, да овима са своје листе покаже како се то ради и ко је био и остао главна звезда, којој они дугују своје успоне и каријере.

И тиме и даље испољава потпуно одсуство смисла за промену, а то значи и за политичку реалност. Тадић, за разлику од Вучића, и даље инсистира да се није променио, да је он увек био у праву, само што су други направили каридналну грешку јер то нису увиђали. И због тога нас је и снашла власт СНС. Тадић и даље нуди концепт по коме је ДС све боље радила од напредњака, а он сам све боље од Вучића. Наравно, и да је власт изгубио кобним сплетом спољнополитичких околности, у комбинацији са издајом у својим редовима – што приписује Ђиласу.

То је толико промашено и толико не пролази у Србији, сем у уском кругу истомишљеника, да се и Вучић смилостивио. Пустио је Горана Весића у финишу ове кампање на РТС, заједно са Шутановцем, Ђиласом и неизбежним Чедомиром Јовановићем, не би ли они сви заједно добили који проценат гласова више. Јер, ни Вучићу не одговара баш толико слаба и разбијена опозиција, колико год да води ултимативну кампању реизбора, а не избора. Незгодно му је и због међународне заједнице да их толико до ногу потуче, а и због својих присталица. Јер, како ће онда они да воде политичку борбу против готово непостојећих политичких противника?

Да је Тадић успео да превазиђе свој карактер и да од своје промене направи причу за бираче, као што је урадио Вучић, могао је да буде опозиција са шансом да угрози СНС. Да рецимо каже, погрешио сам што сам веровао Вучићу, мада бих и ја био за Бриселски споразум, или сад видим колико је било погрешно доносити онакав Закон о информисању као 2009. Међутим, он упорно и даље инсистира на томе да је стварао најбољи политички свет од свих светова.

Али, није то само ствар њега и ДС. Агонија те странке директно утиче на начин и трајање Вучићеве владавине. Да би се променила власт, а то не мора да буде нужно смена, може бити и коалиција која релаксира и ублажава напетости на политичкој сцени, потребно је да опозиција ојача. А да би ојачала мора да се промени, мора је преузети неко са свежим концептом. Ђилас мора да се према Тадићу односи слично као што се својевремено Вучић односио према Шешељу, у опозиционој фази СНС.

Редовни парламентарни избори су већ за две године – сви који спекулишу да ће бити расписани већ ове јесни, вероватно се узалуд надају. Напредњаци су ушли у фазу истрајавања у мандатима, и ту их могу пореметити само спољни притисци, о којима засад нема никаквих наговештаја, напротив, најуспешнији део београдске кампање Вучић је водио у Загребу и Берлину.

 

 

Демостат

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*