Зашто се Трамп радује Путину

0

Амерички председник не гаји симпатије према Ангели Меркел и Терези Меј, док у руском председнику види достојног ривала са којим може да се нагоди. Његови противници кажу да је на путу да уруши систем међународних односа какав је установљен након Другог светског рата

Пре него што је кренуо на европску турнеју, Доналд Трамп је овако представио свој план: „Имам НАТО, Велику Британију и Путина. Искрено, мислим да ће са Путином да иде најлакше”, рекао је у обраћању америчкој јавности. За њега је састанак са руским председником значајнији од самита највеће светске војне силе у Бриселу и сусрета са британском премијерком Терезом Меј.

Трамп је за водеће европске савезнике ноћна мора. Не подноси мултилатералне организације и није му стало до савеза. Саботирао је Г7, споразум са Ираном о нуклеарном програму, транспацифички споразум и северноамерички споразум о слободној трговини, париски споразум о клими, повећао је царине на увоз производа из Европске уније.

Сваки његов корак додатно урушава мултилатерални систем међународних односа успостављен након Другог светског рата у коме су се до јуче знала правила. У том систему Америка је имала улогу доминантне силе која је спремна да са савезницима брани темеље „слободног света” по својој мери, како у трговини тако и у одбрани. Ову стратегију коју је развио Збигњев Бжежински, бивши саветник америчког председника Kартера и идеолог америчке доминације „слободним” светом, Трамп сматра превазиђеном. За њега је свет хаос у коме влада принцип јачег. Уместо мултилатералних, Американцима је обећао билатералне споразуме у којима ће САД изаћи као победник. Уместо идеологије „људских права” на којој се темељила идеолошка конструкција западне доминације, Трампова визије спољне политике се заснива на томе да направи добар „посао” („деал”) за Америку. Полази од принципа да сви споразуми за које сматра да не иду у корист Америци могу поново да се преговарају, укључујући и са савезницима.

Однос према Немачкој и Великој Британији, најстабилнијим европским савезницама, то потврђује. Познато је да Трамп нема велико мишљење о Ангели Меркел, као уосталом и о Терези Меј. У интервјуу британском таблоиду „Сан” пред сусрет са британском премијерком у Лондону хвалио је Бориса Џонсона, шефа британске диломатије који је поднео оставку, наспрам Меј која није послушала његове савете у вези са Брегзитом, односно што мање компромиса са Европском унијом.

Трговински рат Берлина
Напади на Меркелову потичу од представе коју имају у Вашингтону да Немачка води асиметрични трговински рат против савезника и да је у великој мери профитирала од светског поретка и слободне тржишне економије. Не само што њен извоз далеко превазилази увоз, већ и што аутомобиле, машине и индустријске производе високог квалитета продаје конкурентније. Томе доприноси слаб евро наспрам долара, који омогућава да се немачки производи продају јефтиније у САД, а да се амерички производи у Немачкој продају скупље. Мерцедесе и Аудије који су преплавили улице Њујорка Трамп би да замени Фордовима.

Привредно чудо Немачке, коју је британски лист „Економист” не тако давно, 1999. године, називао „болесником евро зоне”, резултат је и јефтине радне снаге коју је Немачка пронашла са ширењем Европске уније, међу Пољацима и Мађарима који су склапали делове за много мање новца него што би то радили Немци. То је разлог зашто је Немачка један од најжешћих заступника проширења Европске уније.

Поред тога што је незадовољан трговинским односима са Немачком, Трамп замера Берлину што не учествује довољно у финансирању НАТО-а, организације коју иначе сматра превазиђеном. САД плаћају нешто мање од 4 одсто БДП-а за буџет НАТО-а, али мање од 10 одсто буџета овог војног савеза служи за одбрану Европе. Остало одлази на операције у азијском делу Пацифика, на Блиском истоку и на америчком континенту. САД имају неупоредиво највећи војни буџет на свету – 610 милијарди евра у 2017, далеко испред Kине која за војску издваја 228 милијарди долара, за којом следи Саудијска Арабија са 69, па тек онда Русија са 66 милијарди долара, показују подаци Међународног института за мировна истраживања у Стокхолму (СИПРИ). Немачка је са 44 милијарде долара испод Индије, Француске, Велике Британије и Јапана. Од свог годишњег националног богатства за буџет НАТО-а издваја 1, 2 одсто, уместо 2 одсто колико је препоручено на самиту у Риги 2006. године. Чланице НАТО-а су се претходно договориле да рок за испуњавање ове обавезе буде 2025. година, али Трамп сада каже да плате „одмах”, иначе ће да им закине на трговини.

Очи у очи са Путином
Још један разлог за ову уцену је – Русија. „Немачка је под потпуном контролом Русије”, рекао је Трамп на доручку са Јенсом Столтенбергом пред самит у Бриселу. Генерални секретар НАТО-а је на другој страни стола неуверљиво махао рукама објашњавајући Трампу зашто је НАТО добар за Сједињене Америчке Државе и зашто служи америчким интересима и ван Европе, у Азији, на Блиском истоку и у Африци. Трамп је узвратио да не види зашто би плаћао за одбрану од Русије када се Немачка од ње снабдева енергијом. Берлин је назвао руским „заробљеником”. Његово позиционирање треба посматрати са позиција геополитичких интереса САД. Бес Вашингтона не јењава због пројекта гасовода „Северни ток 2”, што је резултат споразума који је Берлин постигао са Москвом упркос противљењу САД. Овај гасовод који заобилази Украјину, што је до сада био пут снабдевања Европске уније руским гасом, води од Сибира преко Балтичког мора директно у Немачку. За Украјину ће овај пројекат који треба да буде готов до краја 2019. године, значити економску и енергетску блокаду земље. Меркел је на Трампове критике узвратила да Немачка данас води сопствену политику и самостално доноси одлуке.

Зато Трамп највише очекује од састанка са Путином у Хелсинкију. Најављено је да ће то бити сусрет очи у очи, без присуства саветника. Трамп се нада да ће са Путином да направи „деал” који ће да промени однос снага на Блиском истоку. Његов циљ је да, уз помоћ Израела и Саудијске Арабије, ослаби утицај Ирана у овом делу света, пре свега у Сирији. Зато му је потребан Путин. Ако му да одрешене руке у Сирији и обећа укидање санкција које су САД увеле након анексије Kрима, очекује да ће Москва извршити притисак на Техеран да се повуче из Сирије.

За Трампа је Русија незаобилазна када је у питању вођење света, зато је био против њеног избацивања из Г7. Презир према савезницима и поштовање које указује руском председнику изазивају гневне реакције његових противника. Савезници САД говоре о враћању на систем међународних односа пре 1945, а неки и о повратку у 19. век. Заборављају да су систем међународних односа озбиљно нарушили његови претходници, који су ван међународних институција и споразума, ван система Уједињених нација користили НАТО за војне интервенције по свету, укључујући и у Југославији.

Упркос оптужбама из супарничког табора да је Путинова пудлица, Трампова популарност у Америци не јењава. Неко ту нешто није схватио.

 

Ана Оташевић

Демостат

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*