Зашто су Британци рекли „НЕ“

0

Већина Британаца, истина тесна, гласала је за излазак из ЕУ, што је изазвало немало изненађење широм света и питање шта је гласаче определило да кажу не. Британски ББЦ навео је више разлога за овакав исход референдума.

Упозорење економског бумеранг ефекта

Оно што је почело као кап убрзо је постало стабилан ток и завршило као поплава. Јавност је бомбардована упозорењима о томе како ће постати сиромашнији ако гласају за напуштање ЕУ, али на крају гласачи нису поверовали у то и мислили су да је то цена коју вреди платити.

Водећи експерти ЦБИ, ММФ, ОЕЦД, ИФС су се удружили у тврдњама да ће економски раст бити ослабљен, незапосленост ће се повећати, фунта би могла нагло да опада, док би британска пословања постала потпуно незаштићена.

Банка Енглеске је поменула могуц́ност рецесије, док Трезор тврди да ће бити приморани да повећају порез на доходак и смање досадашње трошкове за здравство, школе и војску.

Kао да то није било довољно, председник Обама је предложио да Велика Британија буде на „зачељу“ да би обезбедила спровођење трговинског споразума са САД, док је високи званичник Европске уније Доналд Туск мишљења да се Британија налази на крају ланца западне политичке цивилизације.

Чињеница да је јавност тако лако одбацила савете стручњака указује на нешто више од саме побуне против естаблишмента. То сугерише да се далеко више људи осетило запостављеним и заобиђеним и да их је петодеценијска корист коју је требало да осете кроз сарадњу са ЕУ заобишла.

Здравство добија „ињекцију“ од 350 милиона фунти

Тврдња да би се напуштањем ЕУ ослободили 350 милиона фунти недељно више да се уложи у здравствени систем је врста политичког слогана који је представљао сан кампање за излазак из ЕУ: ударац, лако разумљив и атрактиван гласачима различитих узраста и политичких уверења

Не чуди што су припадници струје за одлазак из ЕУ играли баш на ту лопту.

До ових бројки се дошло помоћу сума које су спорне од стране комитета Трезора и описани су као потенцијално заваравајући од стране органа Британске статистике.

Анђела Игл, активистиња која је била за останак у ЕУ је рекла противницима да „не шире неистине“, али анкете су показале да је постала најзапаженија фигура кампање и да већина верује да новац предат у ЕУ би требало да се потроши у Великој Британији.

У том смислу, овај пример служи као снажна илустрација због чега би Великој Британији било много боље изван ЕУ.

Питање миграната

Иако нису доста простора посветили питању имиграције, опција за напуштање ЕУ одиграла је потез за који су знали да им је адут који је углавном увек уродио плодом.

Ова тема поставља шире питање од националног и културног идентитета, који одговара струји за одлазак из уније и оставља јаку поруку гласачима, нарочито оним са нижим новчаним приходима.

Резултат говори у прилог томе да су бриге око нивоа миграција у Великој Британији у последњих 10 година, као и њихов утицај на друштво, и шта би се могло десити у наредних 20 година, много јаче доживљен него што се претпостављало.

Што је најважније, сугерисан је главни аргумент струје за излазак, а то је да Велика Британија не може да контролише број људи који долазе у земљу докле год се налази у ЕУ.

Турска је била кључно оружје у арсеналу опције за излазак и, иако се тврди да Велика Британија не би била у стању да заустави улазак Турске у ЕУ, је чврсто негирано. Постоји доста неизвесности по овом питању, којима говори у прилог тренутна мигрантска криза у Европи.

Језик и слике које је користила кампања присталица за излазак из ЕУ наилазио је на критике и повећао је тензије између Kонзервативне партије која је предводила опцију за излазак из уније, Фаражовог УKИП „путујућег циркуса“ и одвојних припадника опције за напуштање ЕУ.

Али њихове различите поруке су ођекнуле захваљујући тврдњи да је глас да се напусти ЕУ животна прилика да се преузме контрола и афирмише национални суверенитет.

Премијер је изгубио утицај у јавности

Дејвид Kамерон је можда освојио водећу позицију у једном лидерском такмичењу, победио је на једним општим изборима и на два референдума у последњих десет година, али изгледа да га је срећа напустила. Стављајуц́и себе на чело кампање за останак и стављајући акценат на питање поверења, он је уложио своју политичку будуц́ност и лични углед, за који је мислио да ће утицати на резултат референдума.

Пошто је толико тога уложио да обезбеди фундаменталну промену у односу Велике Британије и ЕУ, било је неизбежно да ће уступци које је чинио пртходних девет месеци преговорајући бити одбачени од стране еуроскептика у његовој странци.

Резултати референдума су ипак последица много дубљег проблема. Kамерон стално потенцирао на томе да ни једну опцију не треба искључити у случају ако не добије оно што жели, покушавајуц́и да оствари циљ Велике Британије да остане на путу реформи за које је веровао да су скромне у најбољем смислу и обећавајуће.
Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*