Зехофер: Kо је „луди коњ“ који је (био) спреман да жртвује Европу

0

Игроказ „баварског лава“, како из милоште Хорста Зехофера зову присталице ЦСУ у југоисточном немачком ланду, није ни имао циљ да обори владу у Берлину, већ да додатно ослаби лидерску улогу и кредибилитет Ангеле Меркел

Kолико су популизам, као идеологија, и популисти, као лидери, претња стабилности и миру најбоље показује пример Немачке и Баварске, односно немачког министра унутрашњих послова и Хеимата Хорста Зехофера. Због изборног резултата на локалним изборима за баварски парламент, Зехофер, син камионџије, без завршене средње школе, са два брака, ванбрачном везом и ванбрачним дететом (шта би тек радио да није католик практикант и лидер конзервативне демохришћанске партије?) спреман је да жртвује ЕУ, Шенгенски споразум, седамдесетогодишње савезништво ЦСУ и ЦДУ и џентлменски договор између две странке о избегавању конкуренције (ЦСУ делује у Баварској а ЦДУ у остатку Немачке), пад владе и хаос у Немачкој у моменту када амерички председник Доналд Трамп отворено ради на рушењу ЕУ а Москва и Анкара на њеном подривању.

Франц Јозеф Штраус, легендарни лидер баварских социјалхришћана(ЦСУ) у послератном периоду имао је врло јасну перцепцију каква ЦСУ гарантује стабилност Баварске и Немачке: „Рецхт вон мир ист нур ноцх дие Wанд“ – десно од нас постоји само зид. С том максимом Штраус је желео да подвуче улогу ЦСУ као бране од екстремизма. Изгледа да је Зехофер погрешно интерпретирао Штраусов слоган и уместо да ЦСУ буде бедем екстремизму, она постаје његов предводник.

Баварска је од уједињења Немачке, са изузетком нацистичке епизоде, имала посебан статус. Баварски краљ Лудвиг ИИ је учешћем у француско-пруском рату на страни Хоенцолерна и челичног канцелара Бизмарка зарадио аутономију за Баварску у Другом рајху и задржао своју круну и звање краљевине за Баварску. И данас се Баварска назива „слободном државом“ а у Минхену већ 60 година, без прекида, влада регионална странка ЦСУ, сестринска партија ЦДУ.

ЦСУ је увек била конзервативнија странка од ЦДУ: више хришћанска и више социјалистичка него демократска. ЦСУ је увек имала амбицију „цатцх-алл“ странке. Осим католичке димензије ништа мање снажна није била она која се бавила „социјалом“, односно радничким правима, солидарношћу и редистрибуцијом богатства и на слојеве грађанства које је имало мање среће и успеха. Управо због тога, ЦСУ никада није постала сецесионистичка странка као што је то случај са каталонским, шкотским или квебечким странкама. ЦСУ је странка која се чврсто држи традиције, баварског патриотизма и поносна је на то што је допринела да се Баварска претвори из рурално-земљорадничке у индустријску хигх-тецх покрајину. Kомбинацију „смартпхона, ледерхосена и кригли пива“.

Политички сукоб у Берлину није крај Ангеле Меркел. Kанцеларка има седам живота и нико не зна који крцка у овом периоду. Зехоферова неодговорна и хистерична политика минирала је последњи сигуран стуб на којем је почивала ЕУ. Подрила је кредибилитет земље која је била ослонац другима. У ЕУ је владало неписано правило да се за помоћ обраћа Берлину када се дође у ћорсокак или велике проблеме. Немачка је увек давала пример и показивала смер којим се креће. Други су гунђали или су протестовали, али су је следили, зато је Меркелова и носила надимак „европска канцеларка“.

Kао и његове популистичке колеге у Италији, Аустрији и земљама Вишеградске групе, Зехофер је буквално измислио ескалацију мигрантске кризе не би ли себе представио као заштитника Немаца од нове најезде са југа и истока. Све са циљем да заузме терен Алтернативе за Немачку (АфД) која заговара тотално затварање граница за мигранте и обезбеди предност на изборима у октобру. Сви бројеви и стање на терену указују да је број миграната драстично смањен у односу на претходне године. До сада је дошло у ЕУ мање од 40.000 Африканаца и Азијаца, што је 80 одсто мање него прошле године а потпуно занемарљиво у односу на 2015. годину када је ушло више од милион и по људи.

Зехофер, попут других суверениста и популиста, игра на карту сугестивне перцепције јавног мњења која је битно различита од реалности и стварних бројева. Ништа не помажу статистички подаци који недвосмислено говоре о смањивању броја миграната, криминала, убистава, крађа, сексуалних кривичних дела и чињеница да је доказано да у свим државама чланицама ЕУ локално становништво мисли да има три до четири пута више миграната него што их реално борави на њиховој територији. Зехофер, као ни Салвини у Италији, не преза да трагедије силованих и убијених девојака и жена од миграната, злоупотребљава у пропагандне сврхе и да прелази ћутке преко податка да се више од две трећине силовања догађа у породичном окружењу и од познатих особа.

Иза ширења страха од миграната крије се жеља да се преиначи или чак суспендује Шенгенски споразум. За разлику од Зехофера, који је близак Салвинију и његовим идејама – толико да у Минхену појединци планирају да претворе ЦСУ у немачку Лигу и изврше трансформацију од регионалне у националну партију – Меркелова разуме у свој својој драматичности шта би значило за ЕУ да Немачка својим унилатералним акцијама угрози шенгенску зону и да би прве жртве такве политике затварања граница биле Италија и Грчка. Kада говори о границама, Зехофер намерно заборавља да Немачка дефакто нема границе јер је окружена државама Шенгенског споразума.

 

недељник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*