Златна копча хумског кнеза Петра

0

Ово је запон тј. копча хумског кнеза Петра, који је владао овом српском покрајином 1222-1228. Пронађен је 1882. године, заједно са још неким златним ромејским новцем, близу Будимља (данашње Беране) и откупио га је један српски родољуб у Енглеској од сер Артура Еванса и поклонио краљу Милану Обреновићу.

Кнез Петар је према једним изворима био син кнеза Мирослава, сина Завиде и власника “Мирослављевог Јеванђеља” тј. син рођеног брата Стефана Немање, док је према Томи Архиђакону (сплитски римокатолички архиђакон), Мирослављев син Тољен, био нећак или унук или рођак кнеза Петра, јер латинска реч “nepos“ коју Тома употребљава може да има сва ова значења.

Након смрти кнеза Мирослава, Петар се изборио за власт у срцу немањићке државе Хуму. Познат је био по томе да је утврдио и наставио политику Немањиног брата кнеза Мирослава усмерену против ширења и јачања римокатоличке цркве у православном Хуму, а нарочито у српском приморју, иако су римокатолици имали свесрдну помоћ папе, Дубровника и Угарске. Није дозвољавао долазак римокатоличког бискупа у Стон код Дубровника, који је од Светог Саве био одређен за седиште Хумске епархије СПЦ.

На запрепашћење римског папе, борбени Петар чак постаје 1223. године градски кнез Сплита захваљујући подршци сплитског грађанства а против воље римокатоличког свештенства.

Петров запон представља најважнији доказ о владавини овог српског великаша Хумом.

На запону се налазе два натписа. Један на српској ћирилици који гласи: “Запон велнега кнеза хлмскога Петра“ и један на италијанском: “Pretende comiiti pet—Припада кнезу Петру“.

Чува се у Народном музеју у Београду.

Историја Срба

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*